Zašto je važno brinuti o sebi

Kako i male promene u svakodnevici mogu da unesu pozitivne razlike u vašem životu

Briga o sebi ili “self-care” je koncept o kome se dosta priča u skorije vreme, pa nam se čini da je ovo praksa novijeg datuma. Do skoro nije postojao termin koji je obuhvatao “self-care” navike, ali je urođena potreba da vodimo računa o sebi postojala odvajkada i duboko je ukorenjena u evolutivnoj prirodi ljudske vrste.

Zanemarivanje sopstvenog zdravlja, želja i potreba, na račun brige o drugima ili ispunjavanja (samo)nametnutih obaveza i ciljeva, vode samo u jedno, a to je neispunjen i nezdrav životni balans, pogotovo ako ste i nesvesno prihvatili mantru “mogu ja sve”, put do sagorevanja će biti brz.  Ali ako u svoj dnevni raspored svesno i polako počnete da unosite male promene, koje će napraviti mesta za vas i vaše potrebe, videćete koliko ćete bolje funkcionisati, bolje se osećati i bolje drugima biti od pomoći i podrške.

“Self-care” ili briga o sebi je naša svesna odluka da izdvojimo vreme i resurse kako bismo vodili ispunjen i izbalansiran živor, priredili sebi sitna zadovoljstva, pronaši vreme za lična interesovanja i usavršavanja, ali i zdravu dokolicu i izležavanje, priuštili sebi odmor i dovoljno sna, izbalansiranu ishranu, fizičku aktivnost, ispunjen društveni život, ali i osamljivanje kada nam prija, davanje, ali i primanje pažnje, nežnosti i ljubavi. Briga o sebi je i život po sopstvenom ritmu i usklađenost želja sa mogućnostima i okolnostima, osećaj ispunjenosti i unutrašnjeg mira.

Postoje različiti  tipova brige o sebi, ali bez potrebe da se opterećujemo kategorizacijom, u zavisnosti od vaše specifične potrebe u određenom trenutku, možete pronaći da vam je jedan tip potrebniji nego drugi. Napomenućemo da je praktikovanje pomalo iz svake grupe dobra navika. Poenta brige o sebi jeste da unosite promene u svoj životni raspored malo po malo, sve dok one ne postanu deo vaše svakodnevice. Pomisao na dodavanje još jednog novog zadatka u vaš raspored može da se učini kao dodatna obaveza, ali ključ za dobru brigu o sebi jeste da to treba da bude nešto u čemu uživate, te će iz obaveze prerasti u zadovoljstvo. Na primer ukoliko ne volite da vežbate, pronađite fizičku aktivnost, za koju vezujete pozitivne asocijacije. I obična duža šetnja, na svežem vazduhu, je odlična vežba.

Fizička briga o sebi

Odnosi se na prvenstveno dovoljno sna, izbalansiranu ishranu sa puno vlakana, povrća i voća, dovoljan unos vode, fizičku aktivnost u skladu sa godinama, redovne i naročito preventivne zdravstvene kontrole, obavezno reagovanje na vreme kada se jave fizičke nelagode i izbegavanje konzumiranja supstanci koje izazivaju zavisnost, uključujući i alkohol i duvan.

Emocionalna briga o sebi

Podrazumeva da osluškujete svoja emotivna stanja i raspoloženja i da se u skladu sa njima ponašate, bez potrebe da ih potiskujete. Zato je dobro da svesno poklanjate pažnju obrascima svog ponašanja, reagovanja, naročito na njihove okidače i da pronađete način da ih prevazićete, izbegnete, predupredite ili da se čvrsto nosite sa njima. Kao što je u redu smejati se i radovati, sastvim je zdravo i poželjno dati oduška sebi i emotivno se isprazniti, osećati ljutnju ili plakati, sve dok to ne postane i isuviše česta praksa. Nekada su bes i plač lekovitiji, nego razgovor i sigurno mnogo bolji nego pilule. Zato će vam emotivna briga o sebi pomoći da bolje upoznate i zaštitite sebe i da naučite da živite u skladu sa sopstvenim emocijama i očekivanjima.

Duhovna briga o sebi

Hrani i neguje vašu dušu, pomaže vam da pronađete unutrašnji mir i nudi vam širu sliku razumevanja života van vaše svakodnevice, očekivanja i iskustava. Duhovna nega ne mora da bude vezana sa spiritualnost ili negovanje religioznih uverenja i običaja. Ona se odnosi na vaše pronalaženje svrhe i cilja u životu, kao i hrabrosti i energije da gurate dalje, naročito kada se prepreke čine teško premostivim. Ova vrsta brige o sebi će vam pomoći da u svemu pronaćete nadu i pozitivni stav da ništa nije teško, samo ukoliko to istinski želite.

Intelektualna briga o sebi

Često se sa završetkom školovanja ili nekih dodatni i daljih edukacija, koje su sa ciljem izabrane, zapostavljaju dalje aktivnosti koje stimulišu vaš um, neguju vaš intelekt i podstiču vašu radoznalost. Zato je mentalna briga o sebi važna, jer ova vrsta praksi proširuje i produbljuje vaše znanje i obrazovanje. To može da se odnosi na vaše talente, veštine i interesovanja, naročito profisionalna, kako biste ih dalje proširivali i usavršavali se.

Društvena briga o sebi

Ljudi su po prirodi društvena bića. Mi volimo da smo povezani i u kontaktu sa drugima. Ovaj tip brige o sebi može da izgleda drugačije za introvertne i ekstrovertne osobe – jer se nivo lagodnosti u društvenim situacijama razlikuje. Dok neko “cveta” kada je okružen masom ljudi i voli nova poznanstva, neki će se pak osećati najbolje samo sa onima koje već poznaju. Ali veza da drugim ljudskim bićem je važna za sve nas. Izgrađeni i čvrst sistem podrške, koji čine porodica i prijatelji, ma koliko veliki ili mali bio, je dobar primer društvene brige o sebi.

 

Oznake: , , , , , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela