I dok možda nismo svi podjednako uspešni u kreativnom načinu razmišljanja, svi možemo da postanemo veštiji u kreativnom pronalaženju rešenja, bilo da se radi o svakodnevnim, jednostavnim zadacima ili kompleksnijim izazovima.

S obzirom da su mnoge studije pokazale da muzika poboljšava kognicijupamćenje, naučnicima se učinilo da ima smisla da provere da li muzika utiče na kreativno razmišljanje. U eksperimentu su učesnici, prvi put u tišini (kontrolnom scenariju), radili kreativne vežbe koje su merile divergentno i konvergentno razmišljanje, a drugi put su slušali klasičnu muziku, koja je kod njih izazivala četiri različita emotivna stanja: sreću, mir, tugu i uznemirenost.

Posle upoređivanja rezultata učesnika u divergentnom i konvergentnom razmišljanju u ovih pet scenarija, istraživači su otkrili da su učesnici koji su slušali veselu muziku imali znatno veće rezultate u divergentnom, kreativnom razmišljanju od onih koji zadatke radili u tišini. Drugim rečima, prvi učesnici su došli do više ideja, koje su povrh svega bile i inovativne i kreativne. Ostale vrste muzike nisu imale ovakav uticaj.

Rezultati ove studije ukazuju da slušanje vesele muzike povećava učinak u kreativnom razmišljanju, navode autori, nagoveštavajući da vesela muzika poboljšava i kognitivnu fleksibilnost potrebnu za iznalaženje inovativnih rešenja, što se ogleda u sposobnosti pojedinca da menja perspektivu, umesto da posmatra problem sa jedne i to rigidne tačke gledišta.

Interesantno je da činjenica da li se učesnicima „svidela ili nije“ muzika koja im je puštana, nije imala nikakvog uticaja na njihove rezultate. Bez obzira da li su uživali u veseloj muzici ili nisu, ona je na njih pozitivno uticala i otvorila im um za mnogo mogućih rešenja i ideja. Isto tako nijedna od vrsta muzike nije uticala na konvergentno razmišljanje, koje zahteva pronalaženje jednog, tačnog odgovora.

Postoji još jedno objašnjenje za ovakve rezultate, a to je razpoloženje koje srećna muzika stvara. Sreća se smatra pozitivnom emocijom koja, prema istraživačici Barbari Fredrickson, proširuje naš način razmišljanja i pojačava našu želju da istražujemo i da se igramo. Iako istraživači nisu analizirali promene raspoloženja ispitanika, istraživanja sugerišu vezu između pozitivnog raspoloženja i kreativnosti, što ukazuje na to da je ovo možda osnovni mehanizam iza prednosti koju srećna muzika donosi.

Veselu muziku treba da slušamo dok radimo — naročito ako nam je potrebno da pronađemo novi način gledanja na određeni problem. Autori ove studije zaključuju da slušanje vesele muzike može biti korisno za podsticanje kreativnog razmišljanja, što je jeftin i efikasan način u različitim naučnim, obrazovnim i organizacionim okruženjima, kada je kreativno razmišljanje potrebno.

 

Izvor: sciencealert.com