Jedan pregled mnogo znači – prevencija karcinoma dojke

Karcinom dojke je u velikom procentu izlečivo oboljenje, kada se otkrije na vreme. Statistika kaže da kod nas jedna od osam žena oboli od ove bolesti . I dok stopa oboljevanja nije veća u odnosu na razvijene zemlje, stopa smrtnosti jeste, zbog neredovnih skrininga i preventivnih pregleda. A da bi se bolest otkrila na vreme neophodni su prevencija, kao i redovna i adekvatna dijagnostička metoda.

Često se neopravdano smatra da od karcinoma dojke oboljevaju žene koje spadaju u rizičnu grupu, jer su im majke, sestre, tetke ili bake obolele od iste bolesti i to u mlađim godinama. Tačno je da ove žene imaju procentualno veće šanse da obole, ali pored ovog postoje i višestruki drugi faktori rizika.

U najčešće faktore rizika spadaju: ženski pol, godine starosti, porodična istorija (bliski ženski srodnici, čak i do 50% veći rizik), genetska predispozicija, odnosno nasledna komponenta. Smatra se da je nekih 10% karcinoma dojki nasledno i da je nastalo usled genske mutacije dva gena BRCA1 (BReast CAncer gene one) i BRCA2 (BReast CAncer gene two). Svi mi imamo gene BRCA1 and BRCA2, čija je funkcija da poprave oštećenu ćeliju dojki, jajnika i još nekih tkiva. Ali ako dođe do mutacije ovih gena, koja se zatim prenese sa roditelja na dete, rizik da osoba oboli od karcinoma dojke, jajnika i nekih maligniteta gastrointestinalnog trakta je veći.

U ozbiljne faktore rizika ubrajaju se još i povećana telesna težina, naročito posle menopauze. Nova istraživanja navode da gojaznost povećava rizik oboljevanja od sveukupno 13 vrsta karcinoma, uključujući i karcinom dojke. U dalje faktore spadaju i nepravilan životni stil koji uključuje konzumaciju duvana i alkohola, nepravilna ishrana bogata mastima i mesom, prerađenom i brzom hranom, nedovoljna fizička aktivnost, nedostatak sna, stres kao i stresori iz spoljne sredine, zatim zagađivači u vazduhu, hemikalije u hrani, kozmetici, kao i prvi porođaj posle 30 godine, nedojenje, hormonska terapija u menopauzi, zračenje grudnog koša— naročito tokom puberteta, kao i rana menstruacija pre dvanaeste godine.

Iako je procentualno najviše pacijentkinja koje su obolele od raka dojki starosti između 45 i 65 godina, trend oboljevanja među mlađim ženama je u porastu. Pored toga od karcinoma dojke oboljevaju i muškarci, ali u znatno manjem procentu. Na mnoge od gore navedenih faktora rizika je moguće uticati uz promenu životnih navika i usvajanje zdravih izbora.

Zašto su prevencija i rana dijagnostika od velike važnosti

Kod otkrivanja ove bolesti ozbiljan problem nastaje kada se žene kasno obrate lekaru za pomoć, onda kada je problem već nastao, jer ako se karcinom otkrije u takozvanoj lokalizovanoj fazi, što znači da se nije proširio po telu, idealno do veličine 1 cm, bolest je u velikoj stopi izlečiva ili ju je moguće uspešno kontrolisati. A da bi se jedna maligna ćelija razvila i napredovala do veličine od 1 cm potrebno je da prođe nekoliko godina, te ukoliko se redovno dolazi na pregled, ta promena može na vreme da se uoči.

Metode prevencije i ranog otkrivanja

Često ćete u medijima pročitati da se kao preventivna metoda preporučuje i samopregled dojki. Samopregled dojki se obično izvodi jednom mesečno, u istom periodu. Najbolje vreme za samopregled je oko nedelju dana nakon završetka menstrualnog perioda, kada grudi imaju najmanji broj grudvica. Žene u postmenopauzi koje nemaju menstruaciju, pregled rade istog dana svakog meseca. I dok on označava detekciju promena u vašim grudima, samopregled nije adekvatna metoda kojom će se otkriti kancerogene promene u dojci. Najveći broj studija nije pokazao smanjenje smrtnosti od kancera dojke uz pomoć samopregleda, a rezultati samopregleda često znaju da dovedu do panike i zabluda, kada se napipaju kvržice ili bolna mesta na dojkama, dobroćudni čvorići ili ciste, koji nemaju veze sa karcinomom. Pored toga, u ranijim stadijumima karcinom dojke se ne manifestuje, a kada se simptomi pojave, tada je već uglavnom kasno. Zato samopregled dojki nije zamena za mamografiju ili ultrazvučni pregled, koji će obaviti lekar. Samopregled jeste i treba da ostane redovna navika, kojom primećujemo, proveravamo i pratimo eventualne druge suptilne promene na dojkama.

Zato kada govorimo o karcinomu dojke  neophodan je stručan i redovan pregled kao oblik prevencije. A on podrazumeva redovne jednogodišnje ultrazvučne preglede kod iskusnog radiologa uz manuelni- palpatorni pregled, gde lekar pregleda dojke tražeći promene u veličini ili obliku, a zatim ih opipava, kao i predeo ispod pazuha, kako bi otkrio promene ili čvorove. Pored manuelnog pregleda, za žene od 30 godina do 45 godina se preporučuje ultrazvučni pregled, a za žene od preko 45 godina i mamografija. Nakon prve obavljene mamografije, ukoliko snimak ne pokazuje ništa što bi ukazivalo na maligne promene, mamografija se preporučuje jednom u dve godine, a posle 70 godine i ređe.

Zašto se kod mlađih žena preporučuje ultrazvuk, a kod starijih mamografija?

Ove dve metode, odnosno uređaji ultrazvuk i mamograf, različito vide strukturu dojke, kao i potencijalni karcinom. Sa godinama života žlezdano tkivo u dojkama žene se smanjuje, a količina masnog se povećava. Kod mladih žena, naročito onih koje nisu rađale, preovladavaju žlezdano i vezivno tkivo i takve dojke se nazivaju guste dojke. Problem gustih dojki je što se može dogoditi da su mali tumori, ciste, fibroadenomi „prekriveni“ žlezdanim ili vezivnim tkivom pa se na snimku ne mogu videti. U slučaju mamografskog pregleda gustih dojki, odnosno žena mlađih od 40 godina ne pokazuje se čak 50% karcinoma, kao i 15% raka dojki u svim dobnim grupama. Zato, mamografija nije metoda izbora za detekciju i praćenje karcinoma dojke kod mlađih žena. Da guste dojke nisu striktno karakteristične samo za žene mlađe od 40 godina se dešava u slučajevima žena od 40-50 godina, obično ukoliko su duže vreme koristile hormonsku terapiju.

Dojke u kojima preovladava masno tkivo lekari nazivaju involutivno promenjene dojke. Takve dojke obično imaju žene starije od 50, kao i one koje su rađale i dojile. Mamografija odlično pokazuje tumore u involutivnim dojkama, jer su znatno gušći od okolnih tkiva pa se mogu otkriti u najranijoj fazi. Ovom metodom se precizno pokazuju promene u dojci i ukazuje na njihovu prirodu (dobroćudne ili zloćudne). Zato se starijim ženama i preporučuje mamografija kao dodatna metoda redovnom ultrazvuku dojki.

I dok je većina nas upoznata sa ultrazvučnim pregledom, koji je sasvim bezbolan i neškodljiv, reći ćemo nešto više o mamografiji. Ova dijagnostička metoda podrazumeva snimanje dojke X zracima. Količina zračenja je minimalna, a prednosti su velike, naročito ako se snimanje obavlja novijim digitalnim aparatom, koji omogućava digitalnu obradu snimka, uvećavanje i kontast, naročito problematičnog područja. Mamografsko snimanje je bezbolno, ali može da bude nelagodno s obzirom da podrazumeva određeni pritisak na dojke kompresionom pločom. Mamografsko snimanje je najneprijatnije kada se radi u vreme menstrualnog ciklusa, stoga ako je moguće, žene treba da izbegavaju zakazivanje pregleda u tom periodu. Isto tako ukoliko ste trudni ili sumnjate na trudnoću, obavezno obavestite medicinsko osoblje. Pre mamografskog pregleda ne bi trebalo koristiti dezodorans, puder, parfem ili mleko za telo, čije se čestice vide na snimku i remete radiologa u proceni mamografskog snimka.

Mnoge evropske zemlje sprovode nacionalne programe mamografskog skrininga raka dojke. Skrining podrazumeva mamografsko snimanje naizgled zdravih žena, koje nemaju nikakvu manifestaciju promena u dojkama, sa ciljem ranog otkrivanja bolesti i on se smatra zlatnim standardom za otkrivanje karcinoma dojke. U skrining program u Srbiji uključene su žene od 50. do 69. godine života i troškovi mamografskog pregleda su pokriveni zdravstenim osiguranjem. U okviru nacionalnog programa za rano otkrivanje raka dojke sve žene iz ove starosne kategorije bi trebalo da dobiju poziv na skrining. Kada govorimo o ženama starijim od 69-70 godina, tu ne postoje jasni podaci o efikasnosti redovnih pregleda mamografom. Neki stručnjaci veruju da mamografija u ovoj starosnoj grupi nema smisla, jer se tumor sporije razvija kod starijih žena. Međutim, većina lekara ipak preporučuje redovne kontrole, sve dok je očekivani život još 10 godina, jer se rizik od kancera dojke povećava sa starošću. Neka preporuka je da interval pregleda u slučaju žena starijih od 70 godina bude jednom u 3-5 godina, u zavisnosti od individualnog rizika od oboljevanja.

Ne zaboravimo da većina žena kod kojih se pojavi rak dojke nisu nasledile gensku mutaciju, niti imaju porodičnu istoriju ove bolesti. Isto tako treba da naglasimo ne samo da je ova bolest u visokom procentu izlečiva, kada se otkrije na vreme, već je i kvalitet života žena koje su prošle ovo iskustvo mnogo bolji, jer ih bolest opomene da promene svoje životne prioritete i fokusiraju se na ono što im pruža radost i zadovoljstvo. Zato ne možemo a da ne naglasimo koliko su bitni redovni i adekvatni pregledi i kontrole, zarad ranog otrkivanja i pravovremenog lečenja ove bolesti.

 

Oznake: , , , , , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
15 podela