Prva linija odbrane od raka dojke je pravilna ishrana

Statistika kaže da jedna u osam žena oboli od ove zloćudne bolesti. I dok je manji procenat oboljevanja genetski uslovljen, najveći rizik predstavljaju hormonske promene, faktori sredine i životni stil. Zato je važno aktivno preduzeti sve mere kako bi se ovi faktori rizika smanjili, a jedna od preventivhih mera jeste i promena ishrane.

Kada svoj tanjir ispunite hranom za koju se zna da pozitivno deluje na vaš imuni sistem i koja je siromašna u zasićenim masnoćama, a bogata vlaknima, onda smanjujete i šanse za oboljenje od raka dojke. Studije pokazuju da kod žena koje boluju ili su bolovale od raka dojki, pravilna ishrana pomaže oporavku, kao i smanjenju rizika od povratka bolesti.

Veza između hrane, tačnije izbora pojedinih namirnica, kao i postizanje i održavanje zdrave telesne težine, pozitivno utiče na smanjenje rizika od prve dijagnoze, kao i od pojave recidiva.

Evo nekoliko dobrih strategija ishrane, koje će umanjiti rizik od oboljevanja:

Vegetarijanski obroci ili obroci bez mesa. Sočni biftek i pladanj razvnovrsnih, jakih sireva sigurno prijaju nepcima, ali je savet, ukoliko jedete meso, naročito crveno, kao i mlečne proizvode sa visokim procentom masnoće, smanjite njihovu konzumaciju. Bolji način da unesete proteine u svoj organizam i zadovoljite svoju dnevnu potrebu za njima, kako biste održali mišićnu masu, jeste da u ishranu redovno uvrstite pasulj, sočivo, leblebiju, kinou, edamame, orašaste plodove i semenke, kao i tofu i tempeh. Srećom, sve te namirnice su izuzetno prilagodljive, te ih možete koristiti kao zamenu u omiljenim receptima. Studija zdravstvene nege medicinskih sestara II je otkrila da su žene u premenopauzi, koje su redovno jele crveno meso, punomasne mlečne proizvode i druge namirnice bogate životinjskim mastima, imale 40-50 % veći rizik od raka dojke u poređenju sa ženama čija je ishrana bila siromašna životinjskim masnoćama. Ako imate rak dojke, trebalo bi da znate da crveno meso i mlečni proizvodi sa visokim postotkom masti mogu da utiču na povećanje nivoa estrogena,, što takođe može da poveća rizik od recidiva.

Dobre masti. Dobre masti su prava stvar! Kada ste u supermarketu, snabdejte se lososom (i drugom hladnovodnom ribom), lanenim semenom, ekstra devičanskim maslinovim uljem, avokadom, orašastim plodovima i puterima od orašastih plodova. Ove namirnice sadrže mononezasićene i polinezasićene masti – koje su poznate kao dobre masti. U studijama koje su objavljene u časopisu Journal of National Cancer Institute i British Medical Journal navodi se da se pokazalo da ove vrste masti smanjuju rizik od raka dojke. Osim toga, nezasićene masnoće su odlične su i za zdravlje srca i celokupni imuni sistem. Dok proveravate deklaraciju, obratite pažnju i na unos zasićenih masti.

U izuzetno ozbiljnoj i obimnoj studiji Women’s Health Initiative Trial, jedna od stvari koju su istraživači razmatrali bila je opasnost od invazivnog raka dojke kod  žena u postmenopauzi, čija je ishrana sadržala malo masnoća u poređenju sa ženama koje su nastavile da se hrane bez promene, konzumirajući i nezdrave masnoće. Faktor rizika od oboljevanja kod žena koje su prešle na ishranu sa malim procentom masti je bio značajno smanjen. Što ukazuje, kako istraživanja potvrđuju, da kada počnete da smanjujete unos ​​zasićenih masnoća, počinjete da povećavate unos zdravije hrane – povrća, celovitih žitarica, mahunarki, voća – što vam pomaže i da zdravo izgubite na težini i poboljšate kompletno zdravlje.

Povrće raznih boja. Voće u glavnom ne predstavlja problem u ishrani, jer je slatko, njegov ukus je prijatan i ne zahteva dodatno vreme za pripremu, ali zato povrće može da bude izazov. Važno je da u organizam unosite različite korisne i neophodne hranljive tvari, a usput ne želite monotonu ishranu i izbor od dva tri variva.  Ali kada polako naučite nove recepte i proširite repertoar jela, onda će vam izazov preći u svakodnevnu i vaša ishrana će biti bogata raznobojnim povrćem, kojim ćete štititi i jačati svoje zdravlje. Biljna hrana sadrži mnoštvo sastojaka, za koje se pokazalo da pomažu u zaštiti od raka dojke. Ove komponente imaju komplikovana imena – lignani, kumestani, izoflavoni- ali su zato njihove zdravstvene koristi jednostavne za razumevanje: što je raznobojniji i raznovrsniji vaš izbor povrća i voća, to je i vaše zdravlje otpornije. Konzumiranje raznih biljnih namirnica – uključujući povrće i celovite žitarice – može smanjiti rizik od raka za najmanje 20 posto.

Dodaci vitamina D i kalcijum. Kosti nisu jedini deo tela koji ima koristi od ove kombinacije vitamina i minerala, (u slučaju manjka vitamina D organizam ne može da koristi kalcijum), već ova kombinacija utiče i na smanjene rizika od raka dojke. Dnevne potrebe za kalcijumom su oko 1000 mg i lako ih je zadovoljiti putem zdrave hrane, kao što su tamno, lisnato povrće, jogurt sa malo masnoće, riba ili bademovo mleko obogaćeno kalcijumom, su sve dobre opcije. Ali malo je teže zadovoljiti dnevne potrebe za vitaminom D iz hrane, a izlaganje suncu nosi svoj rizik, tako da se neretko kao pomoć prepisuju dodaci.

Dnevna preporuka unosa vitamina D je 600 međunarodnih jedinica (IU), ali nije loše prethodno proveriti nivo vitamina D u krvi, kako bi vaš lekar mogao da vam preporuči pravu dopunsku dozu. Vitamin D nije bezopasan kada se unosi u velikim dozama i samoinicijativno. Brojne studije su otkrile vezu između zdravih i preporučenih količina vitamina D i kalcijuma i manjeg rizika od raka dojke. U novije vrijeme istraživači su otkrili da su žene sa rakom dojke, koje takođe imaju nizak nivo vitamina D, izložene većem riziku od recidiva u odnosu na pacijentkinje sa većom količinom vitamina D u organizmu.

Soja. Naročito kada kažete genetski modifikovana, a gotovo sva dostupna soja je GM, je u savremenoj ishrani kontroverzna tema. Soja je inače odličan izvor biljnog proteina. Istina je da su neke laboratorijske studije sprovedene na ćelijama pokazale da izvesni izoflavoni soje podstiču rast ćelija raka. Ali ova istraživanja su za sada isključivo laboratorijska i nisu rađena na ljudima. Zapravo, celovite namirnice od soje, kao što su edamame i tofu (za razliku od namirnica koje imaju dodate sojine proteine, poput energetskih štanglica ili vegetarijanskog „mesa“) mogu da predstavljati zaštitu za žene s rakom dojke.

U izuzetno obimnoj studiji o ženskom zdravlju, sprovedenoj u Kini, gde su praćene zdravstvene navike i navike u ishrani više od 75.000 kineskih žena, istraživači su otkrili da žene sa dijagnozom raka dojke, koje su jele veće količine soje (oko 10 grama dnevno), što je normalno recimo u japanskoj ishrani, kada govorimo o azijskim kulturama, imale su za 25 posto manji rizik od recidiva raka dojke u poređenju sa ženama koje su u ishrani imale malo ili nimalo zastupljene soje. Rezultati su najviše obećavajući bili za žene sa rakom dojke sa negativnim estrogenskim receptorom.

Jedna druga studija je pokazala je da konzumiranje umerenih do velikih količina sojine hrane smanjuje rizik od raka dojke kod žene koje su prošle menopauzu. Jesu li ove studije konačne? Nisu, ali pažljivo birana hrana, koja sadrži soju, sigurno može biti deo dobro uravnoteženog plana ishrane.

I za kraj, kada završite sa obrokom, nemojte odmarati, već ŠETAJTE! Pravilna ishrana i fizička aktivnost su savršeni par. Čak i najjednostavnija dnevna šetnja smanjuje rizik od raka dojke i pozitivno utiče na vaše kompletno zdravlje.

Oznake: , , , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela