Kako trudnoća menja glas žene: majke zaista zvuče drugačije

Bilo da smo svesni toga ili ne, ali naš glas govori mnogo o nama. Oslanjajući se samo na nečiju boju glasa, možemo odmah da zaključimo da li je u pitanju dete ili odrasla osoba, muškarac ili žena.  To je zato što je visina ljudskog glasa seksualno dimorfna — pojava kada se jedinke iste vrste javljaju u dva oblika – i gotovo dvaput je niža kod muškaraca nego kod žena. Ova razlika među polovima se javlja tokom puberteta, usled povećanja testosterona kod muškaraca, koji izdužuje glasne žice, što dovodi do naglog pada dubine glasa i označava seksualno sazrevanje dečaka u adolescentskom dobu.

Sa druge strane pokazalo se da, iako manje proučavani, ženski glasovi signalizuju žensku plodnost. Već je decenijama poznato da glas žene postaje dublji nakon menopauze, čak i za 35 Hz (za ženu sa prosečnom visinom glasa, to je više od tri polutona). Nova istraživanja sugerišu da kod žena u reproduktivnom dobu glas postaje viši svakog meseca u periodu ovulacije i muškarci preferiraju ženske glasove tokom plodnih dana.

Sada su naučnici postavili pitanje da li i trudnoća utiče na promenu dubine glasa žene. I ako utiče, na koji način ga menja. Studija sa britanskog Univerziteta Sussex je otkrila da glas majki postaje dublji nakon što su rodile svoje prvo dete.  Zanimljivo je da ova promena traje samo oko godinu dana, nakon čega se boja glasa majke vraća na visinu od pre trudnoće. Ovo je prvi naučni dokaz da trudnoća utiče na visinu glasova žene, mada su i mnoge majke potvrdila kako su ovo lično iskusile. Pevačica Adele je nakon što je dobila sina 2012. godine izjavila kako je njen glas postao dramatično dublji i bilo je potrebno vremena da se vrati na nivo od pre trudnoće.

Tokom ove studije na Univerzitetu Sussex analizirani su glasovni snimci žena u periodu od 10 godina, 5 godina pre, tokom i 5 godina posle trudnoće. Za kontrolnu grupu uzeti su glasovni snimci žena koje nikada nisu rađale. Sve ukupno analizirano je preko 600 glasovnih snimaka od 20 majki i 20 žena koje su činile kontrolnu grupu.

Naučnici su u studiji zaključili da je visina glasa kod majki nakon trudnoće opala u proseku za minimum 14 Hz, odnosno 1,3 polutona. Maksimalna zabeležena promena je bila u proseku oko 44 Hz ili 2.2 polutona, što potvrđuje da postizanje visokih frekvencija u glasu može predstavljati izazov nekim ženama u godininama nakon porođaja. Nove majke su takođe imale monotonije glasove. Ove glasovne promene se ne mogu pripisati starenju i nisu primećene kod žena u kontrolnoj grupi.

Mogući uzroci

Iako istraživanje ne može da objasniti mehanizme koji dovode do ovih postporođajnih promena u glasu, jedan od verovatnih krivaca jeste i promena nivoa hormona, posebno testosterona, estrogena i progesterona. Odnosi u nivoima ovim hormona se menjaju tokom menstrualnog ciklusa i direktno su povezani sa dubljim glasom žene u postmenopauzi.

Nivo ovih istih hormona raste tokom trudnoće i naglo pada nakon porođaja (izazivajući postporođajnu depresiju kod nekih majki). Što se tiče visine glasa, polni hormoni mogu direktno da utiču na povećanje efektivne mase glasnih žica i usporavanje njihovog vibriranja, snižavajući im na taj način ton.

Ljudi takođe imaju sposobnost da voljno menjaju visinu svog glasa. VIsina i boja našeg glasa utiče na to kako nas drugi doživljavaju. Dubok glas se obično smatra dominantnim, kompetentnim, pouzdanim i zrelim, dok se relativno visok glas doživljava kao ženstven i mladalački.

Još jedna od teorija koja dolazi u obzir jeste da žene pričaju višim ili dubljim glasom u zavisnosti kako žele da ih drugi dožive, što opet zavisi i od društvenog konteksta, kao i životnih faza, jedan od njih je i nova životna uloga majke.

Izvor: sciencealert.com

Oznake: , , , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela