Kako ograničavamo sebe

Toliko smo kreativni kada su u pitanju načini na koje ograničavamo sebe putem okvira u koje postavljamo svoje poglede na sebe, svet i druge ljude. 

Možda prepoznate nekoga iz svog okruženja, a možda i sebe u sledećim primerima ograničavajućih obrazaca razmišljanja, te vam bude korisno da se upoznate i sa predlozima kako te obrasce da prevaziđete :

CRNO-BELO RAZMIŠLJANJE

Znate situacije kada sebi postavite ili-ili opcije izbora. Recimo, loše se osećate na poslu izvesno vreme i jedine dve opcije koje vidite su ili da date otkaz ili da ostanete i dalje nezadovoljni na istom mestu. 

Ili kada ljude stavljate u ili-ili kategorije: ili mi je prijatelj ili neprijatelj. 

Nema ničeg između. Crno ili belo. Nema sredine, ne postoje drugi izbori. 

Takav način razmišljanja smanjuje vašu urođenu kreativnost i sputava mogućnosti da pronađete rešenje.

Predlozi za promenu: 

  • i – i razmišljanje, tj. razmišljanje između. Otvorite svoj um ka širokom prostoru koji se nalazi između ekstremnih opcija. Tako recimo, ukoliko ste nezadovoljni na poslu, ne morate pod obavezno „ili dati otkaz ili ostati“ i dalje na istom mestu nezadovoljni. Možete dozvoliti sebi da razmislite i o sledećim opcijama:
  • da se raspitate o promeni pozicije u okviru iste firme / organizacionog dela.
  • da otvoreno porazgovorate sa nadređenim ili sa kolegama o određenim aspektima posla koji su vama najveći problem, možda putem konstruktivnog razgovora dođete do rešenja koje ima koristi ne samo za vas, nego i za vaše radno okruženje.
  • da preispitate uzrok svog nezadovoljstva – možda se ne krije u samom poslu, nego u određenom ograničavajućem uverenju koje vas prati čime god da se bavite. Promenom pogleda na situciju, sebe ili ljude oko sebe, najčešće dođe i do promene samih okolnosti.

PREBRZO ZAKLJUČIVANJE

Ovaj obrazac razmišljanja podrazumeva da pretpostavljate tuđe misli i emocije, vrlo često bez adekvatnih argumenata i proverenih činjenica. Ili da pravite negativne projekcije određenog budućeg događaja, a sve na osnovu sopstvenih dosadašnjih iskustava i često negativnih uverenja.

Znate ono razmišljanje ’’Ma znam ja šta on misli, ne mora ništa ni da kaže, sve mi je već jasno’’. Ili ’’Uh, ovo će se sigurno loše završiti, već sam prošla kroz ovakve situacije, nema šanse da bude drugačije ovaj put’’.

Ovakvim načinom razmišljanja projektujete sopstvena uverenja na druge i čini se da problemi deluju nerešivi.

Predlozi za promenu:

  • Pre nego što ’’pročitate nečije misli’’, svesno zaustavite sebe i potrudite se da razmotrite sve dokaze koje imate na raspolaganju. Uzmite u obzir da vaše pretpostavke mogu biti pogrešne.
  • Razmislite o tome da li imate dovoljno informacija i dokaza za svoje zaključke. Kako znate i po čemu možete da prepoznate da ste u pravu?

DOSLEDNO PRAĆENJE PRAVILA

’’Ja moram…’’, ’’Trebalo bi da…’’, ’’Vi morate…’’ itd…

Ukoliko često započinjete svoj interni ili eksterni dijalog ovim kovanicama, onda često pratite pravila ili standarde po kojima treba da se ponašate vi ili drugi ljudi. Ovi standardi ponekad mogu biti od pomoći, ali takođe mogu stvoriti nerealna očekivanja. Čine rigidnim vaše razmišljanje i ponašanje.

Predlozi za promenu:

  • Zamenite reči ’’mora’’ i ’’treba’’ sa ’’mogla bih’’ ili ’’želim’’. Ispitajte ko to kaže da vi nešto ’’morate’’ ili ’’treba’’ da uradite? Šta bi najgore moglo da se desi ako nešto što mislite da morate ipak ne bi ste uradili?
  • Razmislite o tome da li bi vaš život u određenom aspektu bio zadovoljavajuć čak i ako niste dobili potvrdu i odobrenje od druge osobe.
  • Razmotrite spoznaju da drugi ljudi imaju svoje sisteme vrednosti i da su vaši zahtevi i pogledi na svet … pa, samo vaši.

KATASTROFIČNOST

Ako često zamišljate najgori mogući scenario u vezi sa raspletom bilo koje situacije, svi su izgledi da ste zaglibili u katastrofičnost kao preovlađujući način razmišljanja. Moguće je da preuveličavate neprijatne situacije ili nagoveštaje, dodajući sebi osećaj strave za sve što može da se dogodi.

Predlozi za promenu:

  • Dopustite sebi da zamislite manje zastrašujuć scenario.
  • Razmotrite sve dokaze i činjenice koje imate. Da li baš svi podržavaju vaše katastrofično proročanstvo? Da li se nekada desilo da ste imali samo katastrofične misli o nekom događaju, a da se ništa od toga nije obistinilo, ili bar ne u obliku u kom ste vi zamišljali?
  • Prebacite fokus na ono što bi ste mogli da uradite da bar ublažite negativne posledice koje predviđate, ako ne da ih u potpunosti i uklonite.

ETIKETIRANJE

Razmišljanje kojim druge ljude, a često i sebe, ’’stavljete u kutiju’’. Generalizacijom svodite osobu na samo jednu osobinu, najčešće negativnu. To je ono kada za nekoga kažete ’’On je uvek nervozan’’ ili ’’Ja nisam dovoljno dobra’’. 

Predlozi za promenu:

  • Razmotrite dokaze koji ne odgovaraju vašim etiketama.
  • Zapitajte se na osnovu kojih informacija i čulnih doživljaja ste doneli zaključke i ’’zalepili’’ etiketu’’. Šta je to što ste vi lično videli, čuli ili doživeli i koliko često, pa ste na osnovu toga nekoga ili sebe kategorisali?
  • Da li je određeno ponašanje možda kontekstualno uslovljeno? 
  • Koji su kriterijumi koje vi koristite da bi ste sebe ili nekoga ocenili.

Ovo su samo neki od naših fantastično kreativnih načina da sami sebe ograničimo u sopstvenom procesu razmišljanja. 

Ukoliko ste prepoznali svoje razmišljanje u nekom od navedenih obrazaca, a možda vam je teško da sami prolazite kroz proces promene, javite mi se da uz stručnu i profesionalnu podršku promenite svoje stare navike lakše i kreativnije. 

 

Ana Rodić

Profesionalni kouč i NLP praktičar

e mail: ana.rodic.coach@gmail.com

web site: anarodic-coach.com

Oznake: , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela