Agata Kristi: Žena ispred svog vremena

Kada pomislimo na poznate pisce, često težimo da ih poistovetimo sa glavnim junacima njihovih ostvarenja. Artur Konan Dojl nam izgleda kao visok, mršav čovek, vrlo sličan Šerloku Holmsu, dok je sam pisac bio izrazito stamene građe. Džejn Ostin nas na primer neodoljivo podseća na visprenu i ljupku Lizi Benet iz „Gordost i predrasude“. Zato ni ne čudi da pomisao na Agatu Kristi u našim mislima priziva lik oštroumne i tihe prijatne bakice, Mis Marpl, snežno bele kose, skupljene na potiljku, i u kardiganu zakopčanom do grla.

U ovom slučaju – iako svi obožavamo Mis Marpl – poređenje nije fer. Jer, za razliku od lika Mis Marpl, koja je svoj život provela u ljupkom engleskom seocetu, Agata Kristi je bila pravi avanturista i svetski putnik, kome bi i sam Poirot zavideo na iskustvu. Najnovija filmska adaptacija njenog romana „Ubistvo u Orijent ekspresu“, nas je inspirisala da se podsetimo Agate, onakve kakva je zaista bila. Drugačija, smela, tvrdoglava i ispred svog vremena. „Ubistvo u Orijent ekspresu“je objavljeno 1934. godine, a radnja se dešava u vozu koji saobraća iz Istanbula ka Londonu, kada se jedne noći posle ponoći, kod snegom zavejanih Vinkovaca, dešava ubistvo.

Agata Meri Klarisa Miler je rođena 1890. u Devonu u Engleskoj. Otac joj je bio Amerikanac iz dobrostojeće porodice, a majka ekscentrična Engleskinja, koja je verovala u duhove i ezoteriju. Interesovanje za paranormalno i spiritualizam će se kasnije pojavljivati kroz isto tako ekscentrične likove u Agatinim romanima. Sama Agata je još kao devojcica obožavala da čita i knjige su joj bile najbolje društvo. Otac joj je preminuo kada je imala jedanaest godina, i majka i ona su se našle u nezavidnoj finansijskoj situaciji. Prvi susret sa Egiptom Agata je doživela kao mlada devojka, kada su zbog osetljivog zdravlja njene majke, njih dve provele tri meseca u Kairu, koji je zbog tople klime i egzotike, bio omiljena destinacija imućnijih Britanaca onog vremena. Beg u društvo knjiga i posete mističnom i još neotkrivenom Bliskom istoku su već tada ostavile traga, koji će je kroz profesionalna i lična interesovanja pratiti i obeležiti njen ceo život.

Nešto pred Prvi svetski rat Agata se udala se za Arčibalda Kristija, oficira u Kraljevskoj vojci. U tom braku je dobila svoje jedino dete, kćer Rozalind. Ratne godine je Agata provela kao negovateljica u vojnoj bolnici. Zanimljivo da je i sledeći rat provela aktivno, ovaj put kao apotekarski pomoćnik, iskustvo koje je kasnije iskoristila u svojim romanima, naročito stečeno znanje o otrovima. Zbog Arčijevog posla supružnici su dosta putovali, tako da se Agata pri poseti Južnoj Africi prvi put srela i oprobala u surfu. U velikim, brzim talasima i snazi vode je otkrila neopisivo zadovoljstvo. Tokom posete Havajima Agata se prepustila svojoj novoj strasti, i tako postala i prva Engleskinja kojoj je to pošlo za rukom, što je manje poznata zanimljivost iz njenog života. “To je jedno od najsavršenijih fizičkih zadovoljstava koje mi je poznato. … Taj juriš kroz vodu, brzinom od 200 km na čas, kada iz daljine stižete, lagano usporavajući, na plažu … ”, zapisala je Agata jednom prilikom.

Kada joj je 1926. Arči saopštio da planira da je napusti, jer ima ljubavnicu, očajna Agata je nestala na  jedanaest dana. Pronađena je posle višednevne potrage u hotelu u Jorksiru, gde se prijavila pod imenom suprugove ljubavnice. Nikada nije govorila o tom događaju, odbijajući da bilo kome objasni šta se zapravo desilo. Čak je ceo događaj izostavila iz svoje autobiografije. Nagađanja su sve što je ostalo.

Trajnu sreću je Agata pronašla u braku sa svojim drugim suprugom, istaknutim arheologom Maksom Malovanom, četrnaest godina mlađim. Uvek ga je i rado pratila na svim njegovim ekspedicijama, iako je već imala pozavidnu književnu karijeru i izgradila ime za sebe. Isto tako je iz praktičnih razloga odlučila da ne menja ime pod kojim je postala poznata, zadržavši tako prezime svog prvog muža.

Agata je bila sa Malovanom u ekspediciji, koju je on predvodio, kada su nastavljeni značajni radovi na istraživanju drevnog grada Nimrud, u sadašnjem Iraku. Agata je bila aktivni član arheološkog tima i veoma precizno je dokumentovala sve detalje na fotografijama. Kao što je koristila svoje znanje o otrovima u zapletima svojih romana, tako je koristila i svoje bogato iskustvo sa putovanja po Bliskom Istoku kao inspiraciju za romane „Smrt na Nilu“ i „Ubistvo u Mesopotamiji“.

Avanturista, istraživač, radoznale prirode, Agata je imala i malo Mis Marpl u sebi. Držala je svoju privatnost za sebe, retko je davala intervjue i nikada nije išla na gostovanja da promoviše svoje knjige. A znala je ponekad da bude i odbojna. Ali njena nedruželjubivost i rezervisanost su poticale iz stidljivosti i nesigurnosti u svoje autorske kvalitete. Nikada za sebe nije smatrala da je talentovana kao pisac, govoreći da je zabavljač – sa čime su se njeni muški savremenici rado slagali, ne smatrajući je za ozbiljnog pisca i konkurenciju. Rajmond Čendler je znao da podsmešljivo prokomentariše kako zaplete u njenim romanima može da rasplete svako ne preterano inteligentan, dok je književni kritičar Edmund Vilson esej, koji je napisao za Njujorker, nazvao „Koga briga ko je napisao Rodžera Ekrojda“ aludirajući na jedan od Agatinih najvećih hitova.

Ali ko se poslednji smeje … A to je bila Agata. Njeno ime je postalo planetarno poznato, ne postoji zemlja u kojoj se ne prodaju njene knjige, a kada pričamo o tiražima, njena dela su najprodavanija posle Šekspira i Biblije. A sam roman „Ko je ubio Rodžera Ekrojda“ je 2013. godine proglašen za najbolji detektivski roman svih vremena u konkurenciji od 600 romana.

Ima puno dobrih razloga zbog kojih su knjige Agate Kristi izdržale test vremena: njeni zapleti su vešto zanatski konstruisani, dovoljno laki i dovoljno teški da svakoga zaintrigiraju. „Ubistvo u Orijent Ekspresu“ ima jedno od najpoznatijih raspleta u žanru detektivskih romana, dok u knjizi „Svedok optužbe“ postoje čak tri toliko neočekivana zaokreta u priči, da bi se većina krimi autora ponosila da ima samo jedan. Njeni detektivi Mis Marpl i Herkul Poaro, svako sa svojim šarmantnim nekonvencionalnostima i oštrom inteligencijom, zaslužno traju i privlače generacije nove čitalacke publike. Iako je Agata smatrala da je Poaro ponekad isuviše veliki egocentrik i poigravala se idejom da okonča njegovu karijeru, ipak je odlučila da to ne čini. Čitaoci su ga zavoleli, sa svim njegovim manama i vrlinama, a Agata je dobro znala, kao odličan zabavljač, da je potrebno publici dati ono što traži.

Sjajna vest za sve iskene ljubitelje Agate Kristi i njenih romana je da su u pripremi dva filma zasnovana na njenoj životnoj priči. Jedan sa Alisijom Vikander, koja će igrati Agatu kao mladu suprugu i majku, a u drugom filmu će Ema Stoun igrati Agatu tokom jedanaest dana njenog nestanka.

Agata Kristi je bila mnogo više od lika starije gospođe, srebrne kose, u udobnim cipelama, koja tamo negde u tišini svoje radne sobe stvara najzanimljivije krimi zaplete zbog koji ne ispuštamo njene knjige dok ne dođemo do poslednje stranice. Agata Kristi je bila izuzetno inteligentna, talentovana i smela žena ispred svog vremena.

Oznake: , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela