6 načina kako društveni mediji negativno utiču na vaše mentalno zdravlje

Popularnost  i upotreba društvenih medija je tolika, da smo mi danas povezani više nego ikada pre u celokupnoj ljudskoj istoriji. Ma koliko oni bili korisni, preterano oslanjanje na društvene medije može imati i štetan učinak na naše mentalno zdravlje, a o tome svedoči i podatak da prosečna odrasla osoba proveri svoj telefon 28 puta dnevno.

Konstantno bombardovanje savršeno filtriranim fotografijama, koje se pojavljuju na Instagramu, sigurno će negativno uticati na osećaj samopoštovanja kod mnogih, dok opsesivno proveravanje Twitter feeda neposredno pre spavanje, može da doprinese lošem kvalitetu sna.

Sledi šest načina kako društveni mediji mogu negativno da utiču na naše mentalno zdravlje, a da ih uopšte nismo svesni.

Samopoštovanje

Svi mi imamo svoje nesigurnosti, neki o tome otvoreno pričaju, dok ih drugi radije zadržavaju za sebe. Međutim, upoređivanje sebe sa drugima na društvenim mrežama, pomnim praćenjem njihovih estetski savršenih Instagram fotografija i njihovim emotivnim statusima na Facebooku, teško da može da pomogne u jačanju vere u samog sebe.

Studija koju je sproveo Univerzitet u  Kopenhagenu pokazala je da mnogi pate od „zavisti na Facebooku“, a oni koji su se uzdržali od korišćenja ove društvene mreže su izjavili da su se osetili zadovoljniji svojim životom. “Kada sopstveni osećaj vrednosti zasnivamo na tome kako se poredimo ili rangiramo u odnosu na druge, onda smo stavili sopstvenu sreću na varijablu, koja je potpuno van naše kontrole”, mišljenja je dr Tim Bono, autor knjige “When Likes Aren’t Enough”. Posedovanje svesti o vremenu koje provodite skrolovanjem kroz internet profile drugih, vam može pomoći da se više usresredite na sebe i povećate samopouzdanje.

Veza sa drugima

Kao ljudskim bićima nama je veoma važno da možemo da komuniciramo i uspostavimo lične veze jedni sa drugima. Međutim, to može da postane izazov ako se ne odvajamo od ekrana i ulazimo u odnose sa digitalnim personama naših novih internet prijatelja, ne poznajući njihovu pravu prirodu i ličnost u realnom životu. Stina Sanders, bivša manekenka, koja na Instagramu ima 107.000 pratilaca je objasnila da se zbog društvenih mreža ponekad oseća izostavljenom. “Kada vidim na mrežama slike sa različitim zabava, koje su okačile moje prijateljice, a na kojima ja nisam bila, preplavi me FOMO i osetim se usmljeno i izolovano.”

(akronim FOMO – fear of missing out je anksiozni osećaj da propuštate uzbudljive prilike, tamo negde, jer niste prisutni i stvari se odvijaju bez vas.) Studija objavljena u American Journal of Epidemiology, na velikom uzorku ispitanika, otrkila je da redovno korišćenje Facebooka negativno utiče na dobrobit pojedinca.

Pamćenje

Društveni mediji mogu biti odlični podsetnik na uspomene iz prošlosti, ali isto tako mogu i da daju iskrivljenu sliku vašeg sećanja na neka od prošlih događanja. Mnogi dele istu naviku, a to je da previše vremena potroše pokušavajući da dobiju tu savršenu sliku, koju će okačiti na mreže, a da zapravo nisu ni svesni okruženja oko sebe, niti grade svoja iskustva i upijaju uspomene sopstvenim čulima.  Ako svu svoju pažnju usmerimo na dobjanje najboljeg snimka za naše pratioce na društvenim mrežama, kako bi nam se oni divili, manje ćemo, ako uopšte, imati pažnje koju ćemo posvetiti drugim aspektima situacije u kojoj se nalazimo. Vreme i pažnja posvećeni našem telefonu, umanjuju vreme i pažnju posvećenu iskustvima i zadovoljenu ostalih čula, čime potkopavamo naše šanse za sreću od uspomena koje bismo mogli da imamo.

Spavanje

Ne možemo dovoljno da naglasimo koliko je san važan. Ipak, mnogi od nas i uprkos umoru koriste i poslednji atom snage da provedu vreme na telefonu, umesto da spavaju. „Osećaj uzrujanosti ili zavisti, koji izaziva ono što vidimo na društvenim mrežama, samo održava naš mozak budnim, čime nas sprečava da zaspimo,“ objasnio je dr Bono. „Pored toga, svetlo našeg mobilnog uređaja, samo nekoliko centimetara od našeg lica, može da inhibira oslobađanje melatonina, hormona koji nam pomaže da se osećamo umorno.“ Zato pokušajte da sebi postavite strogo pravilo da ne koristite telefon najmanje 40 minuta do sat vremena pre odlaska u krevet i beležite da li će i kako nova navika da utiče na kvalitet vašeg sna.

Dužina pažnje

Nije u pitanju samo naša podsvest, na koju treba da obratimo pažnju, već i mera u kojoj naš mozak može da se u potpunosti koncentriše kada smo u budnom stanju. Iako je količina svih mogućih informacija, koje su nam dostupne na dva tri klika, neverovatna, isto tako je i masovna pojava da danas ljudi tako lako gube pažnju. “Društveni mediji pružaju način da se momentalno prepustite iskušenjima i lako dostupnoj zabavi”, mišljenja je dr Bono. Ukoliko ne možete a da ne proverite telefon svakih nekoliko minuta, dobro bi vam došlo neko vežbanje snage volje.

Mentalno zdravlje

Dokazano je da društveni mediji ne samo da uzrokuju nezadovoljstvo, već ukoliko se koriste previše mogu da dovedu do pojave anksioznosti i depresije.  Kraća anketa među generacijom Z (rođeni sredinom 90-ih do ranih 2000-ih), otkrila je da čak 64% njih oseti da treba povremeno napravi ozbiljniju pauzu od društvenih mreža, jer ih one čine anksioznim, neraspoloženim i depresivnim. Kada pratite stotine ili hiljade ljudi na mrežama i svoju pažnju i emocije posvećujete njihovim pažljivo filtriranim životima ili dramama, ne samo da se posle izvesnog vremena nećete dobro osećati, već nećete imati ni vremena ni snage da se bavite sobom.

Ne morate da prestane da koristite mreže zauvek i izbrišete sve svoje profile, ali ukoliko počnete da osećate da sve to počinje da vas tišti i opterećuje, ograničite vreme koje provodite na mrežama ili još bolje izdvojte kraći termin u toku dana za društvene medije i budite čvrste volje. Ova blaga promena navika će samo pozitivno uticati na vas.

Izvor: independent.co.uk

Oznake: , , , , , , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela