Zašto su naši kućni ljubimci gojazni?

Priča jednog veterinara.

Kada sam pogledala u knjigu zakazanih pregleda, pomislila sam da je u pitanju greška. Zašto bi neko ko radi u fitnes industriji doveo svoju mačku na Tufts kliniku za gojazne životinje? Da li nas je pomešao sa drugom klinikom za održavanje težine? Da li želi da njegova mačka dobije mišiće ili možda da joj se prepiše proteinski mačiji šejk?

Malo je reći da sam bila iznenađena kada se preda mnom pojavio vrlo fit muškarac sa mačkom koja je imala skoro 9 kg. Odmah sam ga pitala da li mogu da budem direktna. Zašto neko ko očigledno zna mnogo o zdravlju dovodi svoju mačku kod veterinara nutricioniste? Šta bi on rekao da je umesto mačke u pitanju jedna od gojaznih osoba, sa kojom na poslu svakodnevno vežba? Naš razgovor je tekao ovako …

„Pa, ja bi joj rekao, izdrži šećeru. Radi malo zgibova i nema više slatkiša!“

„Dobro, ali ja moram da pitam, zašto to isto ne uradite sa Vašom mačkom?“

Sa zabrinutim izgledom krivice na svom licu, on je odgovorio: „Znate Dr. Linder, mislim… ona mjaukne na mene…“.  Ovo je bio momenat kada sam shvatila da sam svo vreme tretirala gojaznost životinja pogrešno. Trebalo je manje da se fokusiram na životinju, a više na vezu između vlasnika i njegovog ljubimca. Ta uzajamna veza je ono što zapravo skraćuje život psima i mačkama koje toliko volimo.

Gojazni ljubimac nije srećan ljubimac

Kao i kod ljudi, gojaznost kućnih ljubimaca je dostigla proporcije epidemije. Više od polovine pasa i mačaka širom sveta se bori sa viškom kilograma. I dok gojazni kućni ljubimci neće biti predmet društvene osude, kao što je to slučaj sa gojaznim ljudima, šteta, emotivna i zdravstvena je ista.

Preterani višak kilograma kod životinja izaziva komplikacije u gotovo svakom sistemu u telu, kada se javljaju razna oboljenja, od dijabetesa do osteoartritisa. Vlasnici često kažu da im nije važno da li je njihov ljubimac „debeo“, jer tako će ga biti „više“ da ga vole. Moj posao je onda da im kažem da će imati manje vremena za tu ljubav. Veoma važna studija koja je proučavala životni vek kućnih ljubimaca je pokazala da labradori, koji imaju samo 10-20 % prekomerne težine i čak ne spadaju u kategoriju preterano gojaznih, su u proseku živeli 1,8 godina kraće, nego labradori koji su imali idealnu težinu. Još jedna studija je pokazala da gojaznost ima i emotivne posledice po životinje. Gojazni kućni ljubimci pokazuju slabiju vitalnost, imaju manje kvalitetan život, pate od bolova i emotivnih poremećaja. Ipak, dobra vest je da će se ove vrednosti popraviti čim ljubimci izgube kilograme. Da situacija bude gora, kao što se ljudi muče da oslabe, čak i u najboljim uslovima, to isto važi i za kućne ljubimce. Jedna studija pokazuje da je program za gubljenje kilograma kod pasa bio uspešan samo u 63% slučajeva.

Ljubav ulazi kroz stomak

U čemu je tačno problem? Da li vlasnici hrane svoje ljubimce preterano kaloričnom hranom? Da li ljubimci nemaju dovoljno fizičke aktivnosti? Da li je u pitanju genetika? Ili smo mi samo slabi na taj molećivi pseći pogled i previše ih hranimo, jer su nas oni tako istrenirali, a ne mi njih, kao što bi trebalo? Iz mog iskustva na klinici, na kojoj tretiramo slučajeve gojaznosti kod ljubimaca, mogu da vam kažem da je u pitanju sve pomalo.

Mnogi od nas se u veterinarskoj medicini fokusiraju više na tradicionalni plan ishrane i fizičke aktivnosti, a manje na razlog zašto su kućni ljubimci gojazni. Ovo ne bi trebalo da bude teško, zar ne? Jer psi sami ne otvaraju frižider! Dobra stvar je da veterina počinje polako da razume da razlog preterane težine naših ljubimaca leži u odnosu između vlasnika i ljubimca.

2014. godine sam radila na Vodiču za održavanje pravilne težinu pasa i mačaka sa grupom kolega koji se bave ovom temom. U vodiču smo prvi put istakli da problem preterane težine životinje zavisi od njegovog vlasnika i odnosa koji ima sa ljubimcem. Pitanje je da li je sam vlasnik životinje spreman na promene i savladavanje poteškoća koje mogu da uspore uspešni gubitak kilograma njegovo ljubimca?

Jedan interesantan članak, objavljen u časopisu British Journal of Nutrition poredi roditeljstvo sa posedovanjem ljubimca. Sve više vlasnika tretira svoje pse ili mačke kao članove porodice. Uspotavlja se mnogo dublja emotivna i psihološka veza koja nije bila tako česta kada je porodični pas bio samo porodični pas. Kada veterinar primeti vlansika koji preteruje u svojoj brizi prema životinji, potrebno je da mu pomogne da izbegava da svoju ljubav iskazuje putem hrane.

Zdraviji odnos

Preterana gojaznost kućnog ljubimca zahteva zajednički rad veterinara, lekara i psihologa, jer nije redak slučaj da gojazni vlasnik ima i gojaznog ljubimca. Sve više veterinarskih škola i bolnica za životinje upošljava socijalne radnike koji pomažu veterinarima da razumeju socijalni aspekt veze izmežu čoveka i životinje i kako ta veza utiče na brigu o životinji. Na primer, vlasnik psa, koji je izgubio svoj supružnika će svako veče deliti po činiju sladoleda sa svojim psom, jer na taj način pokušava da održi ritual koji je delio sa svojim supružnikom.  Socijalni radnik ,koji ima znanje iz psihologije, može da napravi plan koji će uvažiti odnos vlasnika sa psom, ali koji neće loše uticati na zdravlje ljubimca.

Na klinici za gojaznost na Univerzitetu Tufts, lekari, nutricionisti i veterinari rade zajedno kako bi osmislili zajednički program gubljenja kilograma za ljubimce i njihove vlasnike. Želimo da napravimo zdrav fizički aktivan plan, kako bi i vlasnici i njihovi psi popravili svoje zdravlje i očvrsli svoju vezu. Napravili smo takođe i edukativan vebsajt namenjen vlasnicima ljubimaca, sa dodatnim savetima i informacijama vezano za gubljenje kilograma ljubimaca i njihovu pravilnu ishranu. Plan koji jača i podržava vezu između vlasnika i ljubimca, bez dodatih kalorija je kritičan za održavanje iskrene emotivne veze sa životinjama, koja je razlog zašto imamo ljubimce, ali isto tako će nas zaustaviti u skraćivanju njihovog života preteranim hranjenjem, koje dolazi iz naše ljubavi. Iskreno se nadam da ćemo moći da promenimo uverenje da je hrana ljubav.

 

Deborah Linder, šef Klinike za gojaznost životinja Univerziteta Tufts.

 

Izvor Sciencealert.com

Oznake: , , , , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela