Zašto naš mozak voli to-do liste

Studije su pokazale da bolje radimo kada naše obaveze zapišemo i organizujemo ih u listu. Ali zašto je to tako i šta čini ovakvu listu efikasnim alatom koji pomaže našoj produktivnosti?

Gotovo svako od nas se bori da stigne da obavi sve planirano. U teoriji to-do lista predstavlja rešenje. Ova lista predstavlja jednostavan sistem koji funkcioniše po principu — zapiši šta treba da uradiš i po kom redosledu, obavi svoje zadatke i precrtaj ih jednog po jednog na listi. Retko ko od nas nije pravio listu, barem onu najjednostavniju, koja se odnosi na nedeljnu nabavku.

Psiholozi smatraju da zadovoljstvo koje pronalazimo u ovim listama potiče iz tri razloga: one nam umanjuju osećaj anksioznost, koju ubrzani životni ritam donosi, one nam pružaju osećaj strukture i kontrole nad situacijom, predstavljaju održiv plan i možda najbitnije od svega, one su vidljiv dokaz postignutih rezultata tog dana, nedelje ili meseca.

U prošlosti, kada je bilo manje žurbe svuda oko nas, oslanjanje na naše pamćenje je bilo sasvim dovoljno. Samtra se da je ruska psihološkinja Bluma Zeigarnik, bila prva osoba koji je primetila i zabeležila tu opsesiju mozga hitnim zadacima. Takozvani  Zeigarnik efekat – da bolje pamtimo stvari koje treba da uradimo od stvari koje smo uradili – proizilazi iz njegog posmatranja ponašanja konobara. Oni su mogli da se sete narudžbine samo pre nego je bila poslužena. Kada je jelo bilo doneto gostu, konobari bi iz svog sećanja izbrisali ko je naručio biftek, a ko supu. Zadatak je bio obavljen i mozak je bio spreman da se opusti.

 

Više podataka o funckionisanju našeg mozga pruža i studija profesora Baumeistera i Masicampa sa Univerziteta Wake Forest, koja je pokazala da, iako nam zadaci koje nismo obavili odvraćaju pažnju, dovoljno je samo da napravimo plan kako da ih obavimo i on će nas osloboditi od anksioznosti. Ovaj profesorski par je primetio da ljudi ne uspevaju dobro da obave zadatak, ako ne mogu da se pripreme za njega. A ta priprema podrazumeva pravljenje planova. Međutim, kada je učesnicima bilo omogućeno da naprave i napišu konkretne planove kako će šta obaviti, učinak na zadatku značajno je poboljšan. Zaključak je da jednostavno zapisivanje liste zadataka čini naš rad efikasnijim.

Protivnici strukturisanog pristupa zadacima smatraju da će pravljenje lista smanjiti njihovu kreativnost ili spontanost i fleksibilnost u ogranizovanju vremena. David Allen, čija knjiga „Getting Things Done: The Art of Stress-Free Productivity“ se smatra jednom od najpopularnijih iz oblasti organizacije vremena i obaveza, smatra da niko sa mnoštvom obaveza, a bez strukture i plana organizacije neće moći da se sa njima izbori. Zato je sistem planiranja potreban.

I nije dovoljno da samo zapišemo 1.banka, 2. mama, 3. rad na romanu. Potrebno je mnogo više detalja. Na primer 1. banka -proveriti stanje online, 2. mama – nazvati telefonom, proveriti kada dolazi, 3. rad na prvom poglavlju mog romana. Ako vaš zadatak nije precizno definisan, najverovatnije je da ga nećete ni obaviti, a sigurno vam neće biti prioritet.

Međutim, detalji nisu jedini važni faktor: takođe morate biti realni koliko će nešto da vam oduzme vremena, kako biste napravili izvodljiv raspored za taj dan. Tu treba da uzmete u ozbir i vašu naviku da odlutate na časak od zadatka, pa proverite društvene mreže ili vesti, dok na kompjuteru radite na nekom dokumentu. Ovo se isto odnosi i na ostala ometanja, koja realno mogu da se dese.

Još jedna zamka u koju ljudi upadaju je neprekidno izbegavanje velikih zadataka. Najbolji način da se ovo prevaziđe je da velike i složene obaveze razbijemo na mnogo manje, ostvarljive ciljeve. „Raditi na romanu“ je prilično zastrašujući i veliki zalogaj, dok je „raditi na prvom poglavlju romana“ ili čak „raditi na idejama za prvo poglavlje romana“ mnogo realnije i manje zastrašujuće. I veće su šanse da ćete taj zadatak i obaviti.

 

Prema izveštaju Američke asocijacije psihologa žene mnogo više koriste to – do liste u odnosu na muškarace. Ovaj podatak se objašnjava činjenicom da žene imaju mnogo više uloga — koleginica, šef, supruga, majka, kćerka, sestra, prijateljica — između kojih moraju da žongliraju u toku dana. Isto tako su psiholozi primetili da žene više vole da prave liste na papiru u odnosu na korišćenje aplikacija na telefonima. Objšnjenje za ovaj podatak je da papir pruža veće emotivno zadovoljstvo i da pritisak olovke na papiru, kada zapisujemo obavezu, predstavlja obećanje dato sebi da će zadatak biti obavljen, a precrtavanje uspešno završene obaveze predstavlja fizički i psiholoski osećaj pobede. I još nešto, ad hoc zapisivanje obaveza na papirićima, koje posle nosite po džepovima, neće dati iste rezultate kao i posvećeno pravljenje liste u beležnici, kojoj je to isključiva namena.

Oznake: , , , , ,
Prethodni članak Sledeći članak
13 podela