Trudnoća dugotrajno menja mozak majke

Trudnoća menja gotovo sve u životu žene. Ta promena se odnosi i na mozak. Tokom trudnoće se siva masa mozga selektivno smanjuje kako bi se mozak majke pripremio za novu ulogu u kojoj ona brine o detetu. Ove promene u majčinom mozgu traju nekoliko godina, zaključili su naučnici u studiji objavljenoj u časopisu Nature Neuroscience, 19. decembra 2016. godine.
“Ova i još nekoliko studija sugerišu da ženina reproduktivna prošlost ostavlja dugotrajne, verovatno i trajne promene na njenom mozgu”, kaže neuronaučnica Lisa Galea sa Univerziteta Britanska Kolumbija u Kanadi.

Naučnici su detaljno snimali mozak 25 žena koje su planirale da ostanu u drugom stanju po prvi put. Zatim su mozgove tih istih žena ponovo snimali dva meseca nakon što su se neke od njih porodile. Trudnoća je ostavila tako velike promene na mozgovima nekih od ovih žena, da su naučnici tačno mogli na osnovu snimka mozga da pogode koje su žene bile u drugom stanju.
Te žene su imale manje sive mase u određenim regionima mozga u odnosu na mozgove dvadeset žena koje nisu bile trudne, devetnaest muškaraca koji su postali očevi po prvi put i sedamnaest muškaraca bez dece. Promene na mozgu, koje je trudnoća izazvala, su bile prisutne i nakon dve godine od porođaja.

Smanjenje mozga ne zvuči dobro, ali “redukcija sive mase nije nužno i loša stvar” kaže koautorka ove studije Elseline Hoekzema, neuronaučnica sa Univerziteta Leiden u Holandiji. Slična promena se dešava tokom adolescencije, kao fino podešavanje mozga koje je “neophodno za normalan kognitivni i emotivni razvoj”, navodi dalje Hoekzema. Posle važnih tinejdžerskih godina, trudnoća bi mogla da se shvati gotovo kao druga faza sazrevanja mozga, zaključuje ona.

Dalje istraživanje ukazuje da trudnoća oblikuje mozak majke na veoma specifičan način, tako da zbog te promene žena postaje prijemčivija i osetljivija prema potrebama bespomoćne bebe. Regioni mozga koji su se najviše smanjili su frontalni i temporalni korteks, kao i srednja linija, za koje se smatra da su zaduženi za mentalnu sposobnost da se stavimo u “kožu” druge osobe. Ova selektivna redukcija sive mase ukazuje da su kao rezultat trudnoće ovi delovi mozga specijalizovani za negovateljsku ulogu majke.
U delovima mozga koji su se najviše promenili postignut je i najjači odgovor na slike beba ovih žena. Štaviše, one žene čiji su se mozgovi najviše promenili, su postigle najviše rezultate u upitniku koji meri jačinu njihove veze sa bebom.

Ovakve promene nisu primećene kod muškaraca koji su postali očevi po prvi put, što govori “da promena kod majke nije izazvana seizmičkom društvenom promenom izazvanom činjenicom da je neko postao roditelj. “Nije činjenica da sada imate bebu o kojoj treba da se starate ono što menja Vaš mozak” komentariše neuroendokrinolog John Russell sa Edinburškog univerziteta.
Zapravo vrlo je moguće da tokom trudnoće ženski hormoni, estrogen i progesteron, izazivaju ove promene. “Trudnoća je vreme kada je ženin mozak izložen ogromnoj količini hormona” dodaje Russell, ali pošto ova studija nije pratila promene na mozgu žena tokom trudnoće, već samo pre i posle, ne zna se kada tačno nastaju ove promene. “Možda je i nagli pad hormona, koji se dešava tokom porođaja, uzročnik ovih promena”, zaključuje ovaj neuroendorkinolog.

Izvor: sciencenews.org

Oznake: , , ,
Prethodni članak Sledeći članak

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

0 podela