Vodič za zdravo i sigurno letovanje

Problemi sa stomakom, opekotine, ali i neplanirani visoki zdravstveni računi nisu nikome na listi letnjeg odmora iz snova.

Često se dešava da nepredviđene i iznenadne zdravstvene neprijatnosti poremete isplanirani i zasluženi odmor. Ovo su najčešći problemi sa zdravljem koji mogu da vam se dese na odmoru, a mi vam donosimo savete kako da ih sprečite ili uspešno prebrodite.

  • Stomačni problemi

Promena mesta boravka kod velikog broja ljudi može dovesti do problema u probavi, te putnička dijareja i povraćanje spadaju u učestale bolesti na godišnjem odmoru. Najčešči uzrok poremećene probave su mikroorganizmi na koje nismo navikli, virusi, bakterije ili paraziti iz vode i hrane, kao i neadekvatni higijenski uslovi.

Ove infekcije mogu da budu blage, manifestuju se u bolovima u stomaku i dijareji, ali u ređim slučajevima dolazi i do povraćanja, povišene temperature i ozbiljnih zdravstvenih problema. Zato je važno znati kako sebi pomoći. Najbolje je da dve nedelje pre odlaska na godišnji odmor počnete da ojačati svoj probavni sistem, tako što ćete redovno uzimati probiotske preparate, kako biste osnažili takozvane dobre bakterije u vašem digestivnom traktu, koje potpomažu varenje i samim tim pomogli uspostavljanju normalne crevne flore i te tako osnažili celokupan organizam.

Ako vas na odmoru ipak snađu probavne tegobe, evo šta treba da uradite: dijareju, sem ukoliko nije vrlo teška, nemojte zaustavljati, kako bi njeni uzročnici što lakše i brže izašli iz organizma. Veoma je važno da u ovakvoj situaciji, zbog gubitka tečnosti iz organizma, sprečite dehidrataciju. To ćete učiniti uzimanjem elektrolita u kesici, koje možete nabaviti u apoteci pre puta, čime ćete nadomestiti izgubljenu vodu, minerale i soli. Za vreme trajanja dijareje izbegavajte masnu hranu i mlečne proizvode.

Savet: u sredinama sa lošom higijenom pijte samo flaširanu vodu kupljenu u prodavnici, izbegavajte led u pićima, redovno perite ruke sapunom i koristite vlažne antibakterijske preparate i maramice sa alkoholom. Nemojte jesti uličnu hranu i obavezno ljuštite svo voće i povrće. I ne zaboravite da pri velikim vrućinama izbegavate da se rashlađujete izuzetno hladnom vodom, jer ona nadražuje želudac.

  • Opekotine od sunca

Osmoro od desetoro ljudi neadekvatno nanosi zaštitnu kremu za sunčanje. Nezaštićeno i preterano izlaganje suncu ne samo da može da dovede do opekotina i oštećenja kože, kao i prevremenog starenja, već i do malignog melanoma, zloćudnog tumora pigmentnih ćelija, koji je i najčešća bolest kože sa lošim ishodom.

Zato pre svakog izlaska na sunce, bez obzira da li je sunčan ili oblačan dan, obavezno nanesite na sve izložene delove tela zaštitnu kremu sa najmanjim faktorom 30 i to najmanje 20 minuta pre izlaska iz kuće, kako bi koža imala dovoljno vremena da preparat upije. Dejstvo ovih preparata slabi sa vremenom, pa ih je neophodno ponovo naneti svakih 2 sata, a prilikom kupanja, znojenja i brisanja kože i češće. Birajte preparate koji će vas zaštititi i od UVA i UVB zračenja. Osobe sa svetlom puti treba da biraju preparat sa jačim faktorom zaštite.

Savet je i da izbegavate izglaganje suncu između 11 i 17 h, a deca mlađa od 3 godine ne treba da borave na suncu, već u hladovini. Njihova koža je isuviše osetljiva, bez adekvatno razvijene imuno – zaštitne funkcije. Takođe obavezno nosite i šešire širokog oboda, pravljene od prozračnih materijala koji će dozvoljavati vašoj glavi da „diše“, a nezaobilazne su i tamne sunčane naočare sa staklima sa zaštitnim filterom, dok se na plaži odmarajte u hladu suncobrana.

Ukoliko ipak izgorite na suncu, pijte dosta vode i nanesite na kožu neki od after sun proizvoda koji sadrže kombinujuće i umirujuće supstance koje hidriraju kožu i često imaju snagu ibuprofena. Preparati posle sunčanja su spravljeni ne samo da rashlade kožu, koja je bila izložena stresnim i štetnim uticajima sunčevog zračenja, već njihovi sastojci pomažu bržu regeneraciju samog epitela. U ove svrhe možete koristiti i pantenol penu ili kremu. Nemojte nanositi masne kreme na opekotine, jer one usporavaju otpuštanje toplote i pojačavaju upalu. Od kućnih melema, jogurt i oblozi od sode bikarbone imaju pozitivno i lekovito dejstvo. Izgorele delove kože premažite hladnim jogurtom, ostavite 15 minuta i kožu isperite. Postupak ponovite nekoliko puta u toku dana. Isto tako možete naneti oblog rastvorene sode bikarbone u hladnoj vodi, koji ćete držati na koži dok ne izvuče toplotu, pa onda postupak ponoviti nekoliko puta u toku dana.

  • Sunčanica i toplotni udar

Od sunčevih zraka i toplote neophodno je dobro se zaštititi. Kada je spoljna temperatura povišena, telo se oslobađa suvišne toplote pojačanim lučenjem znoja koji isparava sa površine kože i tako pomaže svom hlađenju. Ravnoteža između stvaranja i gubitka toplote, sa ciljem održavanja stalne temperature tela, može biti poremećena zbog uticaja visoke temperature okoline i povećane količine vlage u zraku. Ako je uz povišenu temperaturu povećana i vlažnost vazduha, isparavanje znoja sa kože postaje otežano i tako dolazi do rasta telesne temperature, pri čemu se krvni pritisak snižava i javlja se osećaj opšte slabosti, pa čak i nesvestica. Povišena temepratura vazduha obično izaziva dva problema, a to su sunčanica i toplotni udar.

Sunčanica nastaje usled dugotrajnog izlaganja glave, a posebno potiljka, uticaju sunčeve toplote. Prvi simptomi da nešto nije u redu su glavobolja, vrtoglavica praćena mučninom, dok lice postaje izrazito crveno, koža suva, javlja se osetljivost na svetlo, a često i povišena telesna temperatura ili čak obamrlost. Prva pomoć kod sunčanice predstavlja sklanjanje sa sunca. Osobu treba odvesti u rashlađen i zatamljen prostor da legne, a glavu joj staviti u malo povišen položaj. Zatim je treba rashlađivati, naročito glavu i lice, slapoočnice, bočne strane vrata, pazuh i prepone hladnim vlažnim oblozima, kako bi se rashladili površinski krvni sudovi. Osoba treba da pije vodu, ne previše hladnu i u manjim gutljajima. Potrebno joj je pratiti svest i disanje. Sa hlađenjem nastaviti sve dok telesna temperatura ne spade na ispod 38 stepeni. Ukoliko osoba ne reaguje, obavezno se obratiti medicinskoj službi. Posledice sunčanice kao što su glavobolja, osetljivost na zvuke, šum u ušima, kao i razdražljivost mogu da traju i po nekoliko dana.

Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s tom razlikom što ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Klasičan primer kada toplotni udar može da se desi je kada sednete u pregrejan auto, koji je satima bio na suncu ili provodite vreme u toploj prostoriji bez protoka vazduha. Toplotni udar se često javlja i u vreme letnjih sparina, kada je povećana vlažnost vazduha, jer je u takvim uslovima otežano znojenje i prirodno hlađenje organizma. U takvim situacijama može da dođe do poremećaja centra za termoregulaciju, do naglog i prekomernog povećanja telesne temeprature, čak i do 40-og podeoka Celzijusove skale, jer organizam nije u stanju da temperaturu održi u normalnim granicama. Opasnost toplotnog udara je što se on javlja naglo i bez najave, pri čemu dolazi do iznenadnog pada krvnog pritiska i kolapsa. Koža osobe je topla, suva i crvena, telesna temperatura je povišena, a puls je slab i jako ubrzan. U nekim slučajevima se mogu javiti i grčevi, zenice su u početku sužene, a kasnije proširene. Toplotni udar je ozbiljan akutni poremećaj i zato je neophodna hitna i adekvatna intervencija. Osobu smestiti u rashlađenu prostoriju i odmah početi sa rashlađivanjem i hladnim oblozima. Obavezno je pratiti ponašanje, kao i temperaturu osobe i ako situacija zahteva hitno potražiti medicinsku pomoć.

Zato je zlata vredan savet izbegavanje predugog boravka na jakom suncu ili u sredini gde su temperature vazduha izuzetno visoke i bez adekvatne klimatizacije. U situacijama izuzetno toplog vazduha organizam gubi vodu, koju je neophodno nadoknaditi uzimanjem što više tečnosti, u manjim količinama, ali češće. Leti ishrana treba da bude uravnotežena i lagana, bogata vitaminima i mineralima. Važno je nadoknađivati i kalijum i magnezijum, koje uz natrujum i hlor organizam naročito gubi. Prostorije u kojima se boravi moraju se redovno provetravati, a ukoliko se koriste rashladni uređaji, temperaturna razlika u odnosu na spoljašnju sredinu ne bi trebalo da bude drastična. Poremećajima zdravstvenog stanja usled visokih temperatura okoline podložnija su deca, starije osobe kao i hronični bolesnici.

  • Ubod ježa, povrede stopala i dodir meduze

Kako biste se zaštitili od povreda i posekotina tabana, kao i uboda morskih ježeva, nosite zaštitnu obuću za kupanje. Kada plivate, obratite pažnju šta se ispod vas nalazi i raspitajte se da li u vodi ima ježeva. Bodlje morskog ježa najčešće završe u tabanima,  te ukoliko se ne izvade, mogu da izazovu infekcije. Zato je potrebno biti oprezan. Ako se ipak nabodete na ježa, iskustvo zna da bude bolno, ali i bodlje znaju neprijatno da ostanu u koži. Bodlje ježa su po svojoj prirodi poprilično krte i lomljive, pa ih je potrebno veoma pažljivo vaditi pincetom. Mesto uboda zatim operite i namažite antibiotskom kremom kao što je chloramphenicol ili kremom koja sadržit ihtiol mast, kako bi se izbegla infekcija. Taj deo kože zaštitite gazom i izbegavajte oslanjanje na povređenu nogu, naročito ukoliko je ostalo još neizvađenih bodlji. Sledeći put kada budete menjali zavoj, proverite da li je bodlja sama krenula ka površini, kada ćete moći pažljivo pincetom da je uklonite. Ukoliko imate poteškoća i niste sigurni da intervenciju možete sami da obavite, obratite se lekaru, kako bi vam stručno uklonio problem. Tradicionalna, kućna sredstva koja pomažu pri ubodu ježa i ublažavaju bol su smokvino mleko i maslinovo ulje. Kožu gde je ubod premažite ovim sredstvima.

U toplim vodama, a naročito kada je more puno talasa, suzdržite se od ulaska u vodu, jer talasi mogu da nanesu meduze prema obali. Meduze su providni, želatinozni dupljari, čiji dodir zna da peče kao najjača kopriva. Meduze se često javljaju u jatima i najčešće se desi da prvo osetimo simptome uboda, pa tek onda vidimo šta nas je ubolo. Ubod meduze je njen mehanizam odbrane na naš neplanirani kontakt sa njom, kada ona iz svojih tankih i prozirnih krakova ispušta otrov koji na koži izaziva crvenilo, peckanje, svrab i neki put i otok. Iako neprijatne, povrede se leče lako. Zaostale bodljice, ukoliko ih ima uklonite, jer one naknadno ispuštaju još otrova, a ožareno mesto isperite slanom, ne preporučuje se slatkom vodom. Potom povređeno mesto ohladite i namažite nekom protivupalnom, antihistaminskom ili kortizonskom kremom.Kožu sa povredom nemojte trljati ili češati, kako ne biste pogoršali situaciju. Ako je ozleda na velikoj površini i ako se ne osećate dobro, osetite probleme sa cirkulacijom, obavezno potražite pomoć lekara. tU retkim slučajevima kada vas ožari meduza mogu se javiti glavobolja, slabost, malaksalost, nesvestica, mučnina, grčevi mišića, kao i pad krvnog pritiska. Tada je neophodna hitna lekarska pomoć.

  • Opasni morski uslovi struje

Nije retko da u toku letnje sezone u medijima pročitate kako su morske struje odnele nekog od plivača na pučinu, a epilog je da je obalska straža spašavala promrzlog, izgorelog i dehidriranog kupača, nakon nekoliko sati, a u neretkim slučajevima i cele noći. Niko ne želi ovaj scenario. Zato je važno informisati se šta koja zastavica na plaži znači i pridržavati se oznaka koje one nose. Preniska temperatura vode, visoki talasi, jake struje i ograničena vidljivost, neki su od uslova kada spasioci mogu da procene da nije dozvoljeno ulaziti u vodu.

Crvena zastavica ukazuje na opasnost i znači kupanje je zabranjeno. Ova zastavica se ističe ukoliko spasioci procene da nisu ispunjeni uslovi za bezbednost kupača. To mogu da budu preniska temperatura vode, visoki talasi, jake struje, ograničena vidljivost.

Crveno – žuta zastavica označavaja deo obale na kojoj patroliraju spasilačke ekipe, te ukoliko je plaža ograničena dvema crveno – žutim zastavicama, onda je njihovo značenje da je ovaj prostor pod nadzorom spasilaca i siguran je za kupanje, kao i plutanje na dušecima na naduvavanje.

Žuta zastavica znači kupanje je ograničeno i može biti opasno. Obično su u pitanju umerene morske struje koje su prisutne, te se slabijim plivačima ne preporučuje da ulaze u vodu.

Narandžasta zastavica u obliku kupe označava da na tom području vetrovi duvaju sa kopna, pa nije sigurno u vodu ulaziti sa gumenim dušecima i ostalim rekvizitama na naduvavanje i plutanje.

Ljubičasta zastavica označava prisustvo meduza, opasnih riba i raža.

Zelena zastavica znači da su na označenom delu obale uslovi mirni, nema nikakvih opasnosti, kupanje je bezbedno i bezopasno.

Kada vidite crno-bele karirane zastavice, to znači da ovaj deo obale nije za plivače, već je rezervisana za korišćenje, recimo za surfere i čamce na vesla, pedaline i ostala nemotorna vozila i sredstva.

Pojas za spasavanje. Ako idete na brzu vožnju gliserom, obavezno navucite na sebe prsluk za spasavanje. Ukoliko planirate da provedete nekoliko dana na jedrenju, proverite da li jedrilica ima odgovarajuću opremu. Veoma je važno da prsluk bude odgovarajuće veličine, jer suviše mali, neće imati odgovarajući potisak i neće vam pružiti dobru potporu, a previše veliki, plutaće vam oko ušiju i otežavati normalno disanje.

Plaže sa plavom zastavom

Plava zastava predstavlja međunarodno priznanje za ekologiju i očuvanje prirodne sredine i ona se dodjeljuje plažama i marinama, kao potvrda za čistoću vode i plaže, očuvanu okolinu, dobro uređenje i visok kvalitet usluga. Plava zastava se dodeljuje svake godine i da bi je neka plaža ili marina zaslužile, one moraju da ispune strogo definisane kriterijume.

 

  • Zdravstveno osiguranje

Ukoliko putujete preko proverene turističke agencije, u vaš aranžman je obavezno uključeno i zdravstveno osiguranje, koje vam garantuje da će u slučaju hitnih medicinskih intervencija svi ili delimični troškovi biti pokriveni. To je ujedno i najsigurnija opcija kada idete na odmor van zemlje. Nije retko da turistima na nekim destinacijama odbiju da pruže medicinsku pomoć, ukoliko nemaju plaćeno osiguranje ili dokaz, odnosno polisu, a da ne pričamo da u slučaju da vam je i pruže, troškovi znaju da budu astronomski.

Ukoliko putujete u sopstvenom aranžmanu, topli savet je da kupite osiguranje, koje će vas koštati u zavisnosti od destinacije i dužine trajanja boravka. Osiguravajuću polisu fotokopirajte i jednu kopiju nosite uvek sa sobom u ručnom prtljagu.

  • Kontakt osoba 

Zajedno sa polisom je dobro da imate ispisane i kontakt podatke osobe, kao i institucija, koje je potrebno obavestiti ili vam mogu pomoći, ukoliko do hitnih i nepredviđenih situacija dođe.

  • ime, broj telefona predstavnika agencije i ime agencije preko koje putujete, u mestu vašeg boravka na odmoru
  • ime, broj telefona i svi korisni (internet) kontakti najbližeg člana porodice ili prijatelja u vašoj zemlji
  • ime, adresa i broj telefona smeštaja u mestu vašeg boravka na odmoru
  • kontakti najbliže ambasade ili predstavništva vaše zemlje u zemlji boravka na odmoru
  • ukoliko ste hronični bolesnik, spisak bolesti od kojih bolujete

Pre odlaska na odmor obavestite i ostavite vaš kontakt broj i adresu smeštaja prijatelju ili članu porodice.

  • Putna apoteka

Kao što ne treba nikuda da putujete van zemlje bez zdravstvenog osiguranja, tako ne treba nikuda da putujete ni bez putne apoteke.

 

Oznake: , , , , , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela