Šta bi se dogodilo sa vašim telom kada bi jeli samo meso

Pre 2,5 miliona godina ljudska vrsta je počela da jede meso. Pre toga je ishrana naših predaka bila veganska.

Mnoge današnje dijete ili planovi ishrane nas ohrabruju da smanjimo ili povećamo unos mesa i dok na primer mediteranska dijeta promoviše manje mesa, svi koji su na paleo ishrani ga verovatno jedu u većoj količini. Ali, šta bi bilo kada bismo jeli samo meso?

Jednostavno, ljudsko telo nije napravljeno za tako nešto. Bez dijetalnih vlakana iz leguminoza i povrća, mi bismo patili od konstipacije, što se često dešava bodi bilderima, koji konzumiraju previše proteina.

Naše telo najlakše stvara energiju kada pretvara ugljene hidrate u glukozu, ali kada nema ugljenih hidrata ono kreće da troši masnoću i vitalne proteine. Stvaranje glukoze iz proteina se zove glukoneogeneza, kojom prilikom nastaje i urea u mokraći. Previše uree je dokaz da je u ishrani zastupljeno i previše proteina. Interesantno je da na primer mesa koja imaju malo masnoće, kao što je slučaj sa zečetinom, a bogata su proteinima, mogu da izazovu takozvano proteinsko trovanje, ukoliko se jedu u velikim količinama, a istovremeno se ne unose masnoće i ugljeni hidrati. Zato se preporučuje svima, koji su u eksremnim situacijama preživljavanja, da se uzdrže od konzumiranja zečetine, ukoliko je to jedini dostupan protein.

 

Još jedna opasnost od ishrane zasnovane samo na mesu jeste nedostatak vitamina C. Čovečija vrsta je jedna od retkih životinjskih vrsta koja ne može sama da proizvede vitamin C, već ga unosi u organizam putem voća i povrća. Bez vitamina C telo ne bi moglo da proizvede kolagen, važan protein koji se nalazi u našoj koži, ligamentima i tetivama, a i osoba bi obolela od skorbuta, tako čestog među moreplovcima u prošlim vremenima, čija je osnovna ishrana bila suva hrana i suvo meso. Kako bi se izbegla situacija da telu nedostaje vitamin C postoji opcija da se meso jede sirovo. Koža i mast kitova i foka sadrži veliku količinu vitamina C, koji se doduše uništava prilikom kuvanja. Koliko je sirovo meso dobro zbog vitamina C, toliko postoji i opasnost od trovanja i bakterijskih oboljenja, u zavisnosti koliko je meso sveže.

Iako su Inuiti, koji žive na Grenlandu i severu Kanade, vekovima preživljavali na ribi i ostalim morskim životinjama, uz minimalno svežeg voća, povrća i ugljenih hidrata, njihov genetski kod je drugačiji i štiti ih od kardiovaskularnih oboljenja, a i vekovi ovakvog oblika ishrane su ih učinili prilagodljivim, što se ne odnosi na ostatak ljudske populacije.

Zato je balansirana ishrana najbolji i najzdraviji izbor. Ukoliko je vaš izbor da ne jedete meso, proteine možete dobiti i iz hrane biljnog porekla.

 

Izvor Sciencealert.com i AsapSCIENCE

Oznake: , , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela