Osvajanje lične slobode: Katja Jakovljeva

Katja Jakovljeva je mlada, inspirativna i odvažna žena, koja se kroz život vodi srcem. Ako pratite teme o zdravlju, Katju sigurno znate putem njenog bloga Vita.rs, na kome istražuje svet plant based hrane i upoznaje nas sa zanimljivim receptima, kao i manje poznatim i veoma važnim zdravstvenim prednostima pravilne ishrane. Katja je i strastvena putnica, koja je na motoru proputovala dobar deo Južne i Istočne Evrope, ali i neke dalje destinacije.

Sa Katjom smo se dogovorili da porazgovaramo na teme koje nas interesuju i da zavirimo u njen svet.

Pa da počnemo, ko je zapravo Katja?

Imam 35 godina, rođena sam u Moskvi gde sam živela do svoje dvadeset i treće godine. Oduvek sam znala da ću otići iz Moskve, jer je to prevelik grad za mene, nije mi prijala njegova energija, a istovremeno su me uvek privlačile druge zemlje, kulture i istraživanje nepoznatog.

Moja ljubav prema Srbiji je počela zapravo u Crnog Gori, gde sam došla na letovanje daleke 2000. godine, kada su još imali marke za valutu, a Rusa i drugih stranaca na Crnogorskom primorju nije bilo uopšte. Oduševila me je balkanska kultura, jezik, priroda, ljudi, sve. Nakon četiri godine i završenih studija, filozofski fakultet, preselila sam se u Srbiju. Živela sam u Beogradu trinaest godina i slobodno mogu da kažem da mi je Srbija postala otadžbina, možda i u većoj meri nego Rusija, jer sam se ovde formirala kao ličnost.

Tokom ovih godina naučila sam srpski, radila na različitim poslovima, udala se, stekla brojne prijatelje i zaista zavolela ovu zemlju svim srcem. Puno sam i putovala, jer mi moj istraživački duh nije davao mira i koristila sam svaku priliku da obiđem svet. U Srbiji sam počela i da vozim motor što je postala moja velika strast i bez dva točka ne vidim svoj dalji život. Na motoru sam proputovala celu bivšu Jugoslaviju, Grčku, Italiju, Španiju, Francusku, Nemačku, Češku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, a od daljih zemalja sam vozila u Gruziji i Indiji. Indija, a tačnije Himalajski region, je deo sveta sa kojim sam uvek osećala neku duhovnu povezanost. Obišla sam himalajske države Butan, Nepal, Sikim i državu severne Indiju – Ladakh, koja se graniči sa Pakistanom i  Tibetom. Sticajem okolnosti u maju prošle godine sam se preselila u Bombaj (Mumbai), ali uskoro planiram da se vratim u Srbiju.

Koje su to prepreke i šta naučiš o sebi, kada se izmestiš iz sredine kojoj pripadaš, u novu, nepoznatu i sasvim drugačiju sredinu?

Glavni kvalitet koji sam naučila na putovanjima je fleksibilnost. To znači da sada mogu da se prilagodim bilo kojoj sredini, hrani, okruženju, jeziku, ljudima i da se osećam koliko toliko komforno i sigurno. Prihvatati promene je jako važno u današnjem svetu gde se sve menja veoma brzo i ako smo previše vezani za naše okruženje i navike, doživljavamo veliki stres kada dođe do promena. Zato je moj savet da što više izlazite iz zone komfora, menjate neke vaše svakodnevne navike i situacije kako biste razvijali fleksibilnost. Nije obavezno da putujete u egzotične zemlje, možete za početak da promenite put kojim idete na posao i da odete na vikend negde gde još niste bili.

Takođe, putovanja vas uče da budete tolerantniji prema drugim ljudima, kulturama i mišljenima, što je jako bitno u svakodnevnom životu. To sam najbolje naučila u Indiji, jer na drugačiji način ne možeš opstati tamo. Ili budi pod stresom, jer sve funkcioniše suprotno od onoga na šta si se navikao, ili jednostavno prihvati da postoje druga pravila i drugačiji način razmišljanja.

Još jedna stvar koju sam naučila je da se ne treba plašiti problema, prepreka i poteškoća. Možda zvuči banalno, ali oni nas zaista ojačaju. Pre sam često izbegavala izazove i tražila lakša rešenja, ali sada mogu da kažem da sam posle svih doživljenih iskustava, koja ponekad nisu bila nimalo laka, postala jača osoba i rešila mnoge svoje strahove. U smislu jačanja moje ličnosti, Indija je definitivno najteže iskustvo. Živeti u totalno drugačijem okruženju koje te svakodnevno izbacuje iz zone komfora i koje je puno za nas apsolutno neshvatljivih stvari, nije nimalo lako.

Kako je biti žena u Rusiji, Srbiji i Indiji?

Što se tiče odnosa prema ženama, sve tri zemlje bih svrstala u Istok, jer u njima i dalje vlada patrijarhalni način funkcionisanja sa puno stereotipa i očekivanja prema ženama. U Srbiji imate takozvani balkanski tip muškaraca koji misli da je ženi mesto u kuhinji i da je ona tu samo da zadovoljava njegove želje i prohteve. Biti žena u Rusiji je još teže jer one nose sve na svojim leđima i često rade više od muškaraca, a paralelno podižu decu, same vode računa o domu i naravno o muškarcu. Ali ne krivim samo muškarce za to. To su obrasci ponašanja koje se uče u najranijem detinjstvu i žene su podjednako odgovorne za takvo vaspitanje.

Indija je definitivno najkonzervativnija sredina od sve tri, u kojoj su jake porodične i tradicionalne vrednosti. Ali situacija se dosta razlikuje u zavisnosti od države do države, od toga da li je urbana ili ruralna sredina i od socijalnog sloja društva. U nižim klasama znaju se uloge muškaraca i žena, muškarac je taj koji donosi sve odluke, a žena nema puno prava. U višim slojevima društva situacija je mnogo bolja, žene se aktivno bore za svoja prava, rade na dobrim pozicijama, voze kola, bave se i muškim aktivnostima. Dakle, sve zavisi od nivoa obrazovanja i razvoja određenog društvenog sloja.

Ja sam oduvek bila protiv bilo kakvih predrasuda prema ženama i borila se za to da radim ono što želim, bez obzira na očekivanja sredine u kojoj živim. Tako recimo, srećna sam da inspirišem druge žene da voze motor ili da putuju same, iako se mnoge i dalje plaše da naprave prvi korak i da izađu iz svojih okvira.

Nekoliko puta sam putovala u druge zemlje i to motorom, potpuno sama i to mi je bilo jedno od najboljih životnih iskustava. Ne zavisiš ni od koga, radiš šta želiš, ideš kuda hoćeš i bolje upoznaješ sebe, jer nemaš na koga drugog da se osloniš. Tako doživite pravu slobodu, a uz nju i odgovornost, plus rešite se mnogih strahova.

Kako si uspela da spojiš dva sveta, zapad i istok u svojoj glavi? 

Uvek sam bila negde između. Prvo, nisam patriota niti sam ikada osećala pripadnost jednoj zemlji. Idem tamo kuda me srce vodi i svuda se osećam kao kod kuće. Volim i neke stvari koje dolaze sa Zapada — naučni razvoj, tehnologiju, komfor, slobodu, sređeni društveni sistem, manje korupcije, a volim i Istok zbor drugačijih prioriteta: duhovnog razvoja, toplijih međuljudskih odnosa, manje zavisnost od materijalnih vrednosti, veštine da se raduju malim stvarima, strpljenju … Mada u ovom našem svetu se poslednjih godina sve preokrenulo: na Zapadu se aktivno razvijaju vrednosti sa Istoka — joga, meditacija, duhovne prakse i okretanje prema unutrašnjem svetu, dok Istok postaje „pokvaren“ zbog kapitalističkog uticaja zapada.

U mojoj glavi su se ta dva sveta totalno spojila i isprepletala: od svoje osamnaeste godine praktikujem meditaciju i istražujem razne prakse duhovnog razvoja, a volim i da uživam u komforu „civilizacije“, brzom ritmu života, slobodi i prednostima modernih tehnologija.

Ljudi se plaše neuspeha, plaše se da ostave sigurnosnu mrežu prijatelja i rodbine, a kako to izgleda kada ponovo počinješ iz početka?

U Srbiju sam došla sa dvadeset i tri godine i tada nisam uopšte razmišljala o budućnosti. Imala sam osećaj da je Beograd moj grad i da ću tamo biti srećna. Tako je i ispalo. Nisam preterano volela Moskvu, pa mi je bilo lako da odem iz nje. Tek sam bila završila fakultet i nisam imala neki izgrađen život, karijeru, muža, decu… Prelazak u Srbiju mi je mnogo lako pao i nisam nikad imala krize, nostalgiju ili kajanje što sam otišla. Brzo sam učila jezik, nalazila poslove, stekla prijatelje i izgradila svoj život — život kakav volim. Rodbina i prijatelji su uvek bili uz mene, a danas, zahvaljujući brojnim načinima komunikacije nikad nismo usamljeni. Imam tri najbolje prijateljice, Ruskinje,  iz detinjstva i dan danas smo svakodnevno u kontaktu, iako od nas četiri samo su dve ostale u Rusiji. Pravi prijatelji će uvek biti uz vas, gde god da ste.

Preseljenje u Indiju mi je palo mnogo teže. Teže je bilo ostaviti izgrađen i komforan život u Srbiji, dobar posao i uopšte odlučiti se na takvu ludost, doći u totalno nepoznatu Indiju gde je sve drugačije. Uz to, tada sam prolazila kroz izuzetno težak i stresan period, zbog razvoda i našla sam se na pravoj raskrsnici života, kada ti se čini da je došao smak sveta i ne znaš šta da radiš dalje. Priznajem, ovo je bio veliki izazov, ali ne kajem se, jer me je ovo iskustvo naučilo mnogim stvarima i sada znam da mogu da preživim u bilo kojoj zemlji i da opet počnem sve iz početka.

Gde sada, posle toliko iskustva, pronalaziš zadovoljstvo i mir? Šta te ispunjava?

Pa ja ne stajem i dalje! Nisam se penzionisala. I dalje me ispunjavaju nova iskustva i znanja, istraživanja, putovanja, vožnja motora, kuvanje, upoznavanje novih ljudi i kultura… Mislim da nikada neću da se u tom smislu zaustavim. Ali ima velika razlika u odnosu na mene od pre, jer sada imam veću unutrašnju stabilnost, bolju povezanost sa sobom, a manje strahova i očekivanja. Zahvaljujući tome sada još više uživam u životu.

Da li postoje planovi za dalje i šta je dalje ili živiš u trenutku?

Sada, možda prvi put u životu, imam jasne planove i ciljeve. Boravak u Indiji mi je naterao da zastanem i da se zapitam čime zaista želim da se bavim u životu, šta je ono što me pokreće. Zbog toga sam imala hrabrost da upišem studije nutricionizma, jer sve vezano za zdravu ishranu neformalno istražujem već preko deset godina. Konačno su se sve kocke poklopile i sa uživanjem sam se upustila u ovu novu etapu mog života. U pitanju je obuka za zvanje sertifikovanog holističkog nutricioniste, koja mi omogućava da zaokružim i potvrdim svoja prethodna znanja, da naučim nešto novo, a najvažnije je da ta znanja delim sa ljudima.

Prema holističkom pristupu zdravlju, ljudski organizam nije zbir pojedinih delova, već je složen i međusobno umrežen sistem. Kada se pojavi problem u jednom delu organizma ceo sistem oseća posledice. Holistički pristup ishrani podrazumeva međusobnu vezu između ishrane, zdravlja i načina života. Od onoga šta svakodnevno unosite u organizam, direktno zavisi vaše zdravlje, izgled, dugovečnost i generalno kvalitet života.

Jako sam zabrinuta zbog toga što mnogi nisu svesti važnosti zdrave ishrane i činjenice da je to najbolja preventiva protiv mnogih bolesti, a neke od njih može i da izleči. Istovremeno, danas vlada toliko zabluda i predrasuda o tome šta je zdravo, a šta nije, da je lako izgubiti se u ovom moru informacija, pa mnogi dižu ruke od toga.  Preko svog bloga www.vita.rs , Facebook stranice i Instagrama delim svoja znanja, recepte i savete, a već sam počela i sa privatnim konsultacijama u Indiji. Planiram da se dalje razvijam u toj oblasti, da organizujem radionice, kurseve i da što više širim svest o zdravoj ishrani. Imam puno ideja koje želim realizovati.

Posle skoro godinu dana u Indiji planiram da se vratim u Beograd, jer sam došla do zaključka da mi mnogo više odgovara za život od bilo kog drugog grada. Kad sam se selila u Indiju, mislila sam da ću ostati duže, međutim, srce me opet zove u Srbiju i sada sam sigurna da me taj unutrašnji glas nikad ne laže. Vraćam se sa novim iskustvima, znanjima, verom u sebe i zahvalnošću Indiji što me je promenila na bolje.

Katja je sa nama podelila jedan od svojih omiljenih zdravih recepata, koji možete pogledati ovde.

Foto: Katja Jakovljeva

Oznake: , , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela