Kako pobediti hronični stres

Redovni stres u životu smo naučili da prihvatimo kao najuobičajniji deo svakodnevnog bitisanja. Stres je sada postao i standard i merilo radne etike, predanosti i požrtvovanosti poslu, porodici, ciljevima. Jer ukoliko niste pod stresom, a sada su svi pod stresom, onda verovatno ne radite dovoljno ili ne radite kako treba. Stres je sada postao jednak uspehu. Ali ma koliko je ovaj fenomenon postao norma u savremenoj kulturi, našem odnosu prema poslu i generalno prema životu, dugotrajno izglaganje stresu i zanemarivanje ovog problema, ozbiljno može da naruši naše zdravlje i ugrozi život. 

Ali hajde prvo da objasnimo šta je stres. Ovaj pojam se može slobodno definisati kao pritisak ili tenzija, koju osećamo fizički i emotivno i koja je rezultat neke situacije ili našeg doživljaja te situacije. Kao i sve emocije i stres nam prenosi informacije, govori nam da požurimo, jer nam vreme ističe, kasnimo, rok nam se približava ili nas upozorava da nas opasnost vreba, pa nas pozitivno priprema za odgovarajuću reakciju i odbranu. U ovakvim situacijama, stres može da bude od koristi, jer tada naš organizam luči adrenalin, koji nas motiviše nas da brže, efikasnije obavljamo stvari, daje nam trenutnu energiju i izoštrava čula da spremnije reagujemo. Ali kada se situacija koja nam izaziva stres prolongira, onda ovaj pozitivni podstrek prerasta u hronični problem, gde naš organizam počinje da se troši i izgara.

Kod dugotrajnog izlaganja stresu naš organizam u većim količinama proizvodi jedan drugi hormon, kortizol, poznat kao hormon stresa, a njegova dugotrajna povećana količina ima štetno dejstvo na naše zdravlje. Ovo se naročito javlja u slučaju kada smatramo da nemamo kontrolu nad situacijom ili je problem prevelik da ga sami rešimo. Tada na psihološkom nivou hronična preopterećenost i stres dovode do iritiranosti i napetosti, neraspoloženja, anksioznosti, problema sa spavanjem i depresije. Ova situacija isto tako utiče na naše fizičko zdravlje, kada obično bol, koji se povremeno javljao, počinje da prerasta u hroničan, a glavobolje prerastaju u redovne i višednevne migrene, imunološke funkcije celokupnog organizma počinju da slabe, dolazi do otežanog učenja i usvajanja novih stvari, pamćenja počinje da nas izdaje, a krvni pritisak da raste. Dugotrajan, hroničan stres može dovesti do izuzetno ozbiljih zdravstvenih komplikacija, kao što su i povećani rizik od koronarne bolesti srca, sa neizvesnim ishodom.

Ovo sve zvuči zastrašujuće i opasno, i jeste tako, ali dobra vest je da postoji rešenje i da posledice hroničnog stresa mogu da se preokrenu, ako se prepoznaju i ako se reaguje na vreme. Problemi sa spavanjem,  anksioznošću i depresijom mogu se ublažiti i vremenom rešiti primenom tehnika za smanjenje stresa, kao što su kognitivno – bihejvioralna terapija (CBT), mindfulness vežbe i fizička aktivnost.

Zato, ako smatrate da je normalno biti pod stresom, da se dobro nosite sa njim ili da malo svakodnevnog stresa neće škoditi, počnite da osluškujete svoj organizam veoma pažljivo, jer će vam vaše telo, kao i raspoloženje, najbolje reći u kakvom su stanju i kakve ih muke muče.
Kako prepoznati znake da je organizam pod konstantnim stresom i da ima potreškoće
da se sam izbori sa njim
Obratite pažnju na sledeće signale:
  • Ubrzani puls, odnosno povećana srčana frekvencija
  • Obilnije znojenje
  • Pritisak u grudima
  • Plitko disanje
  • Povećana telesna temperatura
  • Stalni umor i nedostatak energije
  • Vlažni dlanovi
  • Nesaposloženost i blagi osećaj depresije
  • Opterećenost jednim problem i stalno bavljenje njime
  • Osećaj bespomoćnosti
  • Povećana razdražljivost
  • Često posezanje za alkoholom, lekovima za smirenje i spavanje i narkoticima

Nemojte čekati sutra, već danas počnite da razmišljate kako da pametno upravljate stresom, kako da ga izbegavate, redukujete i modelirate svoju reakcije na njega. Iako svi imamo obaveze, potrebe i ciljeve, naše zdravlje treba da je uvek na prvom mestu.

Oznake: , , , , , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela