Kako plavo svetlo utiče na naš san

Izlaganje tokom noći plavom svetlu, koje emituju elektronika i energetski efikasne svetiljke, može biti štetno za naše zdravlje.

Sve do pronalaska veštačkog osvetljenja, sunce je bilo glavni izvor svetla, dok su ljudi provodili svoje večeri u relativnoj tami. Savremeno doba nam donosi veštačko svetlo, koje naš život čini lakšim, ali uz određenu cenu.

Noću svetlo izbacuje naš biološki sat iz prirodnog ritma, što se odražava na naš san. Ni sve boje veštačkog svetla nemaju isti efekat. Plave talasne dužine, koje su korisne tokom dnevnih sati, jer one pozitivno utiču na pažnju, brzinu naše reakcije i raspoloženje, su po svemu sudeći najštetnije tokom noći. I savremena elektronika kojom smo okruženi, sa sve većim brojem svetlih ekrana, kao i energetski efikasna rasveta, povećavaju našu izloženost plavim talasnim dužinama, naročito nakon zalaska sunca.

Dnevni ritam pod uticajem svetlosti

Svako od nas ima malo drugačiji biološki – cirkadijski ritam, ali njegova prosečna dužina je 24 i jedna četvrtina sata. Cirkadijski ritam ljudi koji ostaju budni do kasno u noć je malo duži, dok su ritmovi ranoranilaca kraći od 24 sata. Dr. Charles Czeisler sa Harvardskog medicinskog fakulteta je još 1981. godine dokazao da dnevno svetlo održava unutrašnji sat čoveka u skladu sa okruženjem.

Zdravstveni rizik od noćnog svetla

Mnogobrojne studije su ustanovile povezanost rada noću i izlaganja noćnom svetlu sa nekoliko tipova karcinoma (dojke i prostate), zatim sa dijabetesom, bolestima srca i gojaznošću. Još uvek nije najjasnije zašto je noćna izloženost svetlu za nas tako loša. Za sada znamo da izlaganje svetlu potiskuje sekreciju melatonina, hormona koji utiče na cirkadijski ritam, a postoje i neki eksperimentalni dokazi, još uvek preliminarni, koji sugerišu povezanost nižih nivoa melatonina sa rakom.

Čak i prigušeno svetlo može da ometa biološki ritam osobe, kao i sekreciju melatonina. Dovoljno je samo osam luksa – nivo osvetljenja koji je manji od jačine većine sijalica u stonim lampama. Izloženost svetlu noću je jedan od razloga zašto  mnogi ljudi ne spavaju dovoljno , dok su istraživači povezali nedovoljno sna sa povećanim rizikom od depresije, kao i dijabetesom i kardiovaskularnim problemima.

Moć plave boje

Dok svetlost bilo koje vrste može potisnuti lučenje melatonina, plavo svetlo noću to čini mnogo snažnije. Istraživači sa Harvarda su sproveli eksperiment u kome su ispitanici bili izloženi plavoj i zelenoj svetlosti, tokom 6.5 časova. Plavo svetlo je potisnulo produkciju melatonina duplo duže vremena od zelenog svetla, istovremeno pomerajući bioritam za 3 sata, naspram 1,5 h zelenog svetla. Slični eskperiment su radili i istraživači sa Univerziteta u Torontu, gde su rezultati ponovo pokazali da je plavo svetlo izuzetno moćan supresant melatonina. Osobama koje rade u smenama, kao i onima koji često ostaju budni do kasno u noć, savetuje se nošenje naočara koje blokiraju plavo svetlo.

Manje plavog svetla

Fluorescentne sijalice i LED svetla su mnogo energetski efikasnije od starijih svetlosnih sijalica sa kojima smo odrasli, ali one takođe emituju više plave svetlosti, koje nije dobro za nas.

Šta možete da učinite

  • Noću koristite prigušena crvena svetla. Crveno svetlo ima najmanje snage da utiče na vaš bioritam i potisne sekreciju melatonina.
  • Tri sata pred spavanje prestanite da gledate u ekrane kompjutera, tableta, mobilnog telefona.
  • Ako radite noću i koristite uređaje koji emituju plavo svetlo, razmislite o tome da instalirate aplikaciju koja filtrira plavu i zelenu talasnu dužinu ili nosite naočare koje će to isto uraditi.
  • Tokom dana se intenzivno izlažite dnevnom svetlu, što će pozitivno uticati na vašu budnost, raspoloženje i noćni san.

Izvor: health.harvard.edu

 

Oznake: , , , ,
Prethodni tekst Sledeći tekst
0 podela