Bosiljak — nega i upotreba

Bosiljak, Ocimum basilicum, je jednogodišnja aromatična i začinska biljka iz familije nana i neprevaziđeni je dodatak jelima. Bosiljak može da se dobije iz semena, što zahteva malo stpljenja i umeća ili vrlo lako i brzo iz ožiljenog pelcera. Naravno, celu biljku možete da kupite i već formiranu.

Od vrsta bosiljka, najpoznatiji i najzastupljeniji u kulinarstvu jeste Basilico Genovese, varijetet slatkog bosiljka, koji potiče iz Italije. Verujući u terapeutska svojstva bosiljka, ovu biljku su još Rimljani gajili na području Mediterana, a bosiljak počinje masovno da se gaji u Đenovi i okolini sa početkom 19.veka. Basilico Genovese je najpopularnija i najzastupljenija vrsta bosiljka u kulinarstvu, jer ima izuzetno jaku aromu, privlačan miris, sladak, delikatan i osvežavajući ukus, koji se ne gubi ni posle dužeg kuvanja. Basilico Genovese čini osnovni sastojak sosa Pesto alla Genovese, koji je odličan u toplim pastama i hladnim salatama.

Izbor biljke

Pre kupovine dobro proverite da li je biljka zdrava i u dobrom stanju. Biljka treba da ima bogate listove i da bude bokorastog izgleda. Prvo pogledajte listove: oni treba da budu svetlo zeleni, krupni, sjajni, bez mrlja ili oštećenja. Bez znakova bolesti. Pri proveri gledajte i donju i gornju stranu listova. Izdanci treba da budu kraći i mekani. Ukoliko kupujete biljku, ona će doći i sa tanjom, plastičnom rasadnom saksijom. Ukoliko pogledate dno saksije, najverovatnije ćete primetiti korenčiće koji vire, što govori da je biljka prerasla saksiju i vreme je za presađivanje.

Presađivanje 

Uzmite saksiju za jedan broj veću, što znači 1,5-2 cm širu i samim tim i dublju. Biljku pažljivo istresite iz saksije. Pre presađivanja zemlja oko biljke treba da bude suva, što će vam olakšati posao. Biljka će izaći lako i u jednom komadu. Pošto je korenje raslo, a nije imalo mesta, počelo je da se uvija. Samo ga lagano rastresite na dnu i malo sa strane, pa zatim biljku presadite u novu saksiju i dopunite je zemljom. Ukoliko želite, biljku možete da razredite i podelite je u dve saksije. Bosiljak treba da ostane na istoj visini kao i u prethodnoj saksiji. Dobro ga zalijte, ostavite 30 minuta da upije vodu, a zatim višak tečnosti iz tacne odlijte.

Nega bosiljka

Bosiljak voli sunce, pa mu odgovara 6-8 sati dnevno da bude izložen svetlosti. Prijaju mu temperature iznad 10 ºC, pa ga tokom hladnijeg perioda držite unutra, a sa toplim vremenom iznesite na svež vazduh. Ako planirate da bosiljak redovno koristite u jelima, držite ga tamo gde će biti zaštićen od zagađenja. Bosiljak voli vazduh, jer strujanje vazduha između njegovih gustih i krupnih listova sprečava širenje bolesti.

Zalivanje se obavlja onda kada primetite da je zemlja sasvim suva na površini. U hladnijim danima je to mnogo ređe, dok će u letnjim mesecima, naročito ukoliko je biljka na suncu, biti neophodno dnevno zalivanje. Najbolje je to obaviti u popodnevnim časovima, kada je temperatura niža, a opet dovoljna da višak vode, koji biljka ne upije, ispari. Takođe proverite i da li je ostalo vode u tacni nakon 30 minuta, pa višak odlijte. Izbegavajte da zalivate listove, jer vlaga odgovara patogenima koji izazivaju bolesti.

Bosiljak, odnosno njegovi listovi su spremni za upotrebu kada postanu krupni. Kako biste omogućili da se biljka ravnomerno formira, ne čupkajte samo listove sa strane, već i na vrhu, jer ovako podstičete bočni rast biljke, čime dobijate i lep, bokorasti izgled.

I ne samo to. Uklanjanjem vršnih listova sprečavate da biljka formira pupoljke i procveta. Cvetanjem dragocena, aromatična ulja odlaze u cvet, čime listovi gube na ukusu. Ukoliko primetite da je cvet formiran, uklonite ne samo njega, već i sledeći par listova ispod.

Još jedan od razloga zašto je bitno da ne dozvolite da biljka procveta i da otkidate vršne listove jeste kako biste predupredili da stabljika bosiljka ne odrveni. To je prirodan proces starenja, kada stabljika gubi svoju meku i zeljastu strukturu, menja boju u žutu, a zatim postaje braon. Istovremeno biljka će izgubiti svoj prirodno bogati bokorasti izgled, jer će se listovi prorediti, izgubiće intenzivnu boju i poprimiti gorak ukus, čime će postati neupotrebljiva u ishrani. Ukoliko se nađete u ovoj situaciji postoji rešenje: skratite vrh biljke, najviše 1/3 njene dužine, iznad jednog od para listova, čime ćete podstaći bočni i novi rast. Nastavite sa vremena na vreme da skraćujete biljku sve dok sasvim ne uklonite odrvenelu stabljiku i ne dobijete nove i sveže listove. Sa padom temeprature bosiljak će prirodno da reaguje promenama na listu i stabljici, pa je dobro uneti ga u kuću, kako biste mu produžili trajanje. Iapk, ne zaboravite da je bosiljak jednogodišnja biljka i da će vremenom poćeti da gubi svoju vitalnost. Tada je najbolje nabaviti novu biljku.

Pelcer

Bosiljak možete da rasadite i iz pelcera i to vrlo jednostavno. Izaberite grančicu bosiljka koja ima više lepih i zdravih listova. Otkinite je ispod 3 para listova, pa uklonite donje listove, a ostatak stavite u teglicu sveže vode i smestite na dobro osvetljeno mesto. Listovi ne smeju da budu uronjeni u vodu. Posle par dana ćete primetiti prve žilice. Po potrebi dodajte biljci vodu, kako bi svi korenčići bili potopljeni. Kada budete imali gustu mrežu dugih korenčića, biljku zasadite u malu saksiju, sa dovoljno rupa za drenažu i prekrijte kvalitetnom svežom zemljom.

Od bosiljka najčešće koristimo listove, koji mogu da se upotrebljavaju i suvi, ali najbolje ih je koristiti sveže, u osvežavajućim salatama, sosovima, pastama, jelima od ribe ili voćnim desertima.    

Oznake: , , , , , , , , , ,
Prethodni članak Sledeći članak
13 podela