Biti loše volje nije uvek loše

Ljudi su po prirodi promenljivog raspoloženja. Biti tužan ili loše volje je oduvek bilo sastavni deo naših života, iako današnja popularna kultura sugeriše da se ova osećanja ignorišu ili potiskuju.

Današnje vreme tretira jedno sasvim prirodno ljudsko osećanje, kao na primer osećanje privremene tuge, kao poremećaj. Reklamna industrija, koja propagira idealan i ušminkan život, kao i industrija samo-pomoći, insistiraju na sreći kao društveno prihvatljivom stanju. A opet ne biti uvek dobre volje je sasvim normalno i zbog toga ne treba loše da se osećamo.

Zapadno društvo sve više insistira na gotovo jednoobraznom kultu sreće, kao i na materijalnim vrednostima, a opet zadovoljstvo u životima ljudi se decenijama nije povećavalo. Vreme je da se pozabavimo ulogom koje loše raspoloženje zauzima u našim životima. Za požetak da prihvatimo da je biti neraspoložen sasvim normalno stanje, koje je čak i korisno za nas ljude, jer nas uči i vežba da se nosimo sa svakodnevnim situacijama i izazovima.

KRATKA ISTORIJA TUGOVANJA

U prošlosti kratkotrajna tuga ili neraspoloženje, poznatiji i kao disforija, su uvek bili prihvatani kao normalni deo svakodnevice. Zapravo mnoga od najvećih dostignuća ljudskog stvaralaštva su bila podstaknuta prizivanjem, ili čak negovanjem tuge i neraspoloženja.

Grčke tragedije su učile svoju publiku da prihvata i da se nosi sa neizbežnim nevoljama kao sastavnim delom normalnog života. Šeskpirove tragedije, koje takođe spadaju u klasična dela, ponavljaju istu temu. I dela mnogih drugih umetnika, Betovena i Šopena u muzici, Čehova i Ibzena u književnosti, su se bavila bezdanima tuge, teme poznate u umetnosti kao inspirativne i poučne.

Antički filosofi su takođe verovali u prihvatanje lošeg raspoloženja kao bitnog za kompletan život. Epikur, koji se zalagao za princip hedonizma u životu, je prihvatao da život podrazumeva mudro rasuđivanje, uzdržavanje, samo-kontrolu, kao i prihvatanje neizbežnih nedaća.
Drugi filosofi, kao na primer stoici, su isticali važnost učenja da naslućujemo i prihvatamo zlu hud, kao što su gubitak, žalost i nepravda.

ŠTA JE SUŠTINA TUGOVANJA?
Psiholozi koji se bave proučavanjem ljudskih osećanja i ponašanja smatraju da sva naša emotivna stanja imaju korisne uloge, jer nas upozoravaju na situacije u kojima treba da reagujemo. Raspon ljudskih emocija uključuje mnogo više negativnih nego pozitivnih osećanja. Strah, bes, sram ili zgražavanje nam pomažu da prepoznamo, izbegnemo i prevaziđemo situacije koje predstavljaju pretnju ili opasnost. Ali šta je suština tugovanja, jedne od najčešćih negativnih ljudskih emocija? Intenzivna i dugotrajna tuga, kao što je na primer depresija, je očigledno opasan i iscrpljujući poremećaj. Sa druge strane, blago i privremeno neraspoloženje ima svoju važnu i korisnu ulogu da se prilagodimo i nosimo sa svakodnevnim izazovima i teškim situacijama.

Tuga se ponaša i kao društveni signal koji saopštava otuđenost, povlačenje iz takmičenja i obezbeđuje nam zaštitni pokrivač. Kada smo tužni ili smo lošeg raspoloženja drugi oko nas su obično zabrinuti za naše stanje i žele da nam pomognu. Neka negativna osećanja kao što su melanholija ili nostalgija, žal za prošlošću mogu da budu prijatni i da nam pruže korisne informacije i motivaciju koji će nas voditi kroz planove za budućnost. Tuga takođe može da poboljša empatiju, sažaljenje, povezanost kao i moralnu i estetsku osetljivost. Tuga može da bude i okidač za umetničku kreativnost.

Nedavna istraživanja su zabeležila i dobre strane umerenog lošeg raspoloženja, koje se često javlja kao nesvesni alarm i koje podstiče svesniji i detaljniji stil razmišljanja. Drugim rečima, loše raspoloženje nam pomaže da budemo prisutniji i fokusiraniji u mnogim situacijama.
Sa druge strane, pozitivna osećanja, kao na primer osecaj sreće, se obično javljaju u nama poznatim situacijama ili u stanjima kada se osećamo sigurno i kao rezultat mi manje detaljno i svesno pristupamo procesuiranju situacija i sveta oko nas.

PSIHOLOŠKE KORISTI TUGOVANJA
Sve više ima dokaza da negativna osećanja, kao što je tuga, imaju svoje dobre stane:

– Bolje pamćenje: U jednoj studiji, loše raspoloženje (izazvano lošim vremnom) je za rezultat dalo da se ljudi bolje sećaju detalja prodavnice u koju su ušli. Ali loše raspoloženje može takođe da poboljša i pamćenje očevica, tako što će smanjiti uticaje različitih detalja koji obično odvraćaju pažnju, kao što su nebitne, lažne ili obmanjujuće informacije.

– Preciznije prosuđivanje: Blago neraspoloženje može da smanji neke predrasude ili utiče na to kako ljudi formiraju utiske. Na primer, neznatno loše raspoložen sudija će doneti precizniji i pouzdaniji sud o nekome zato što će da detalje obradi efikasnije. Takođe loše raspoloženje smanjuje lakovernost i povćava skepticizam kada se procenjuju urbani mitovi kao i glasine, čak se i poboljšava sposobnost osobe da preciznije prepozna prevaru. Osobe koje su blago lošeg raspoloženja će ređe da se oslanjaju na pojednostavljene stereotipe.

– Motivacija: Drugi eksperimenti su pokazali da kada se mentalno zahtevna vežba stavi ispred srećnih i tužnih inspitanika, oni koji su bili tužni su bili uporniji i marljiviji u rešavanju. Proveli su više vremena na zadatku i dali su više tačnih odgovora.

– Bolja komunikacija: Pažljivije i izoštrenije razmišljanje, koje je posedica lošeg raspoloženja, takođe može da unapredi komunikaciju. Osobe koje su loše raspoložene efikasnije su u argumentovanom ubeđivanju drugih, kao što i bolje razumeju dvosmislenosti i bolji su u usmenoj komunikaciji.

– Rastući osećaj za poštenje: Blago loše raspoloženje izaziva kod ljudi potrebu da obrate veću pažnju na društvena očekivanja i norme i da se manje sebično i više fer odnose prema drugima.

OTPOR KULTU SREĆE
Veličanjem osećanja sreće i negiranjem tuge postavljaju se teško ostvarljivi ciljevi u našim životima. Mnogi od nas tako sebi stvaraju razočarenja, a neki čak i depresiju. Isto tako smatra se da biti uvek dobrog raspoloženja, nasuprot nekim prednostima tog stanja, nije uvek poželjno. Povremeno loše emocije nam pomažu da se bolje koncentrišemo u mnogim životnim situacijama, povećava našu sposobnost da primećujemo i uspešno reagujemo na situacije kada one od nas to zahtevaju.

Stoga neumitna potraga za stalnim osećajem sreće nije realna, niti uvek korisna. Život se sastoji od loših i od dobrih dana i stoga i jedne i druge treba prigliti.

Oznake: , , , ,
Prethodni članak Sledeći članak
6 podela