Antibiotici i ishrana: šta jesti tokom, a šta nakon antibiotske terapije

Antibiotici su moćno sredstvo odbrane protiv bakterijskih infekcija. Ipak, oni ponekad mogu da izazovu neželjena dejstva, kao što su dijareja i oštećenje jetre. Neke namirnice mogu da ublaže neželjena dejstva antibiotika, dok ih neke namirnice čine samo gorim. U ovom tekstu objašnjavamo šta jesti, a šta ne tokom i nakon antibiotske terapije.

Šta su antibiotici?

Antibiotici su tip lekova koji se koriste protiv bakterijskih infekcija. Oni rade tako što ili ubijaju infekciju ili je sprečavaju od daljeg širenja. Antibiotici su naročito korisni kod ozbiljnih infekcija. Ali kao i svi lekovi i oni imaju neželjena desjtva. Upotreba antibiotika tokom dužeg perioda i u većim dozama može da ošteti vašu jetru. Antibiotici loše deluju i na milijarde bakterija i ostalih mikroba koji žive u vašem digestivnom traktu. Te bakterije se zajednički zovu mikrobiota. Pored toga što ubijaju bakterije koje izazivaju bolesti, oni mogu da ubiju i dobre bakterije u vašem organizmu. Velika količina antibiotika može drastično da promeni količinu i tipove bakterija u vašoj mikrobioti, naročito kod male dece. Menjajući tip bakterija koje žive u crevima, može doći do pojave i neželjenih efekata, uključujući i dijareju. Neke studije dovode u vezu preteranu upotrebu antibiotika u ranom dobu sa povećanim rizikom od viška kilograma i ozbiljnom gojaznošću. I najgore od svega, preterana upotreba antibiotika dovodi do antibiotske otpornosti, čineći bakterije izazivače bolesti otpornim na lekove.

Uzimajte probiotike tokom i posle terapije antibioticima

Dijareja izazvana uzimanjem antibiotika je česta, naročito kod dece. Studije su pokazale da uzimanje probiotika, odnosno živih dobrih bakterija, smanjuje rizik od dijareje izazvane antibioticima. Najkorisnijim su se pokazali probiotici koji sadrže bakterije iz roda Lactobacilli iSaccharomyces. Pošto su ovi probiotici i sami bakterije, onda antibiotici mogu i njih da ubiju. Zato je bitno da se antibiotici i probiotici uzimaju u različito vreme, sa nekoliko sati razlike. Probiotike treba nastaviti sa uzimanjem i nakon što ste prestali sa antibiotiskom terapijom, kako biste povratili dobre bakterije u vašim crevima.

Jedite fermentisanu hranu

Fermentisana hrana nastaje pod uticajem bakterija i ona uključuje jogurt, kefir, kiseli kupus, kombuhu, kimči, miso pastu i ostalo. Ova hrana sadrži primerke dobrih bakterija, kao što su Lactobacilli, koje mogu da pomognu u oporavljanju mikrobiote u zdravo stanje. Fermentisanu hranu treba jesti tokom terapije antibioticima. Običan jogurt ili jogurt sa probioticima može i da ublaži ili spreči dijareju izazvanu antibioticima.

 

Jedite hranu bogatu vlaknima

Ljudski organizam ne može da vari vlakna, ali zato mogu da ih vare bakterije u vašim crevima, što stimulise njihov rast. Rezultat je da hrana bogata vlaknima hrani dobre bakterije u crevima nakon terapije sa antibioticima.

Hrana bogata vlaknima

  • zrnjevlje, ovsene pahuljice, hleb od celog zrna, integralni pirinač
  • koštunjavo voće
  • mahunarke, sočivo
  • brokoli, grašak, banane, artičoke i sl.

Pošto hrana bogata vlaknima može da uspori tempo pražnjenja želuca i uspori brzinu apsorpcije leka, najbolje je ovu hranu jesti posle terapije antibioticima.

Jedite prebiotike ili hranu koja sadrži prebiotike

Za razliku od probiotika, koji su živi mikrobi, prebiotici su hrana kojom se hrane bakterije u našim crevima. Mnoge namirnice bogate vlaknima su prebiotici. Ima i hrane koja nije bogata vlaknima, ali se ponaša kao prebiotik. Na primer crveno vino sadrži antioksidanse polifenole, koji hrane dobre bakterije Bifidobacteria u crevima. Konzumacija alkohola i lekova se ne savetuje, ali zato kakao, slično crvenom vinu, sadrži polifenole, koji hrane dobre bakterije Bifidobacteria  i Lacrobacillus.

Izbegavajte hranu koja smanjuje efikasnost antibiotika

Studije su pokazale da grejpfrut i njegov sok mogu da štete ukoliko ste na antibioticima. Ova namirnica sprečava vaš organizam da razloži antibiotike kako treba. Hrana obogaćena kalcijumom isto tako negativno utiče na apsorpciju antbiotika. To se ne odnosi na hranu, kao što je jogurt, koja je prirodno bogata kalcijumom, već samo na onu kojoj je u procesu prerade dodat kalcijum. Zato takvu hranu izbegavajte dok ste na antibioticima.

Zaključak

Antibiotici su važni ukoliko imate bakterijsku infekciju. Ipak, oni mogu da imaju neželjena dejstva, uključujući dijareju, oštećenja jetre i promene u vašoj mikrobioti. Zato je bitno da uzimate probiotike tokom i nakon terapije sa antibioticima, kako bi smanjili rizik od dijareje i popravili štetu nanetu dobrim bakterijama u vašem organizmu.
Hranu bogatu vlaknima, fermentisanu hrana, kao i prebiotike treba uzimati nakon terapije sa antibioticima, kako bi se oporavila mikrobiota u crevima. Hranu obogaćenu kalcijumom, kao i grejpfrut izbegavajte dok uzimate antibiotike, jer ova hrana može da utiče na njihovu apsorpciju.

Izvor: Healthline.com

Oznake: , , , ,
Prethodni članak Sledeći članak
5 podela