Rad rukama nas čini srećnim

Velika većina nas provodi svoj radni dan u kancelariji, za računarom, radeći neopipljive, intelektualne zadatke. Na kraju dana se često pitamo šta smo to postigli, kada mi sami ne možemo da vidimo, niti opipamo rezultate našeg uloženog napora. Nedostatak praktičnog i ciljanog rada, naročito rukama, izaziva osećaj nelagode i nezadovoljstva, a mnogi od nas nisu ni svesni njegovog uzroka. Često ljudi zaziru od manuelnih poslova, jer su neretko fizički zahtevni ili se njima bave, uopšteni stan, oni koji drugačiji izbor nisu imali. Istina je da upravo fizički i naročito manuelni poslovi, donose pregršt koristi onima koji se njima bave.

Ručni rad, stvaranje i praktičan rad nas usrećuju i pozitivno utiču na naše mentalno zdravlje. Odavno se zna da postoji veza između manuelnog rada i našeg raspoloženja. Kada ruke rade i mi se osećamo dobro. Prakričan rad zadovoljava našu primarnu potrebu da stvaramo, a naročito je to izraženo u savremenom tehnološkom društvu, kada su naši poslovi više intelektualni, a manje fizički.

Manuelni rad je dobar za našu psihu

Kada stvaramo i kada možemo da vidimo konkretne i fizički opipljive rezultate našeg rada, da ih dodirnemo i u njima uživamo, javlja nam se osećaj zadovoljstva, ponosa i smislenog utroška vremena i truda, koje promoviše naše psihičko blagostanje.

Kada se posvetimo i fokusiramo na ono što naše ruke rade, vreme nam prolazi u stanju zadovoljstva. Istraživanja su pokazala da čak i jednostavna ručna aktivnost — pletanje, obrada drveta, male kućne radinosti ili jednostavno uzgajanje cveća, je višestruko korisna za smanjenje stresa, oslobađa od anksioznosti i ublažava simptome depresije. Sama upotreba i pomeranje ruku, aktivira veća područja korteksa mozga nego kretanje drugih delova tela, na primer nogu ili mišića u leđima.

Na nas blagotvorno utiče i vreme provedeno u radu na zemlji ili u bašti. Čak i jednostavno čupanje korova ili košenje trave rasterećuje i odmara naš um. I dok se zemlja skuplja ispod naših noktiju, stres i anksioznosti nestaju. Nauka podržava naše osećanje rasterećenosti i zadovoljstva, jer istraživanja pokazuju da bakterija Mycobacterim vaccae, koja se prirodno nalazi u zemlji:

  • U našem mozgu aktivira grupu neurona, koji proizvode serotonin, hormon sreće, koji, kada ga ima u dovoljnim količinama, utiče na naše dobro raspoloženje i bolju emotivnu stablinosti, bolji društveni život, a smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
  • Pozitivno utiče na našu produktivnost, brzinu i smanjuje anksioznost.

Manuelni rad je dobar za naš mozak

Kada obavljamo posao u kome su naše ruke uposlene i naš mozak radi. Neuronaučnici, koji su proučavali plastičnost mozga, ondosno sposobnost neurona da se regenerišu i stvore nove neuronske veze, iznenadili su se kada su otkrili koliko je fleksibilan naš najosetljiviji organ. Jednostavnim činom korišćenja ruku, bilo da ravnomernim pokretima čistimo pod, šmirglamo i farbamo stari nameštaj ili pravimo delikatne pletenice od peciva, možemo da kreiramo čitave nove neuro-puteve u našem mozgu koji se ne mogu stvoriti u manje fizički aktivnom okruženju.

Dodatna vrednost je i u samoj rutini, aktivnosti koja se ponavlja, koja odmara um. Rad ruku koji dovodi do spontanog osećaja radosti podstiče i naše kreativno razmišljanje. Vrhunac naše kreativnosti se dešava kada neopterećeno poslujemo oko nečega, pritom razmišljamo i sanjarimo. I onda nam na pamet sine ideja!

Kreativnost je moćan alat za promenu našeg unutrašnjeg života, jer stvaranje, počevši od jednostavne ideje, koja je bila samo u našim mislima, a sada je dobila i fizičku i spoljašnju manifestaciju, podstiče uživanje i zadovoljstvo. Zato kreativni rad funkcioniše kao prirodni antidepresant.

Kako da uvrstimo rad rukama u svoj život:

  • Uposlimo ruke svaki dan, kada nismo na poslu. Nemamo svi baštu da bismo podstakli dobre bakterije koje nam aktiviraju neurone, ali zato možemo da pokušamo sa kućnim „uradi sam projektom“, da se oprobamo u kompleksnijem receptu, uzgajanju biljaka, ili napravimo sami dekoraciju za praznike.
  • Dajte svom poslu u kancelariji fizičke obrise postojanja. Ako na poslu sve radite na kompjuteru, pokušajte da na primer planove, rokove i slično, prenesete na tabele, koj ćete sami iscrtati, ispuniti uz markere, samolepljive obeleživače i stikere. Iako vam ovo neće zameniti ozbiljan ručni rad, daće vam osećaj da vaši napori rezultiraju nečim stvarnim, fizički opipljivim.
  • I obavezno nagradite sebe nakon obavljenog zadatka.

Oznake: , , , ,
Prethodni članak Sledeći članak
7 podela